НОВОСТИ
ГАЛЕРИЈА ЛУБАРДА
НАЈАВЕ

ПЕЧАТ ХУМАНИСТИКЕ

У најинтимнијем доживљају, у одаји саморазумевања, писац се издваја у односу на свет. Он себе поима као нешто несводиво на мере света.

Ана Лалић, која сада формално води Грухоњићев НДНВ, прославила се прошле недеље изјавом, а коју је одушевљено истакла Autonomija info, да је „у Војводини на делу досрбљавање“, као и „галоп српског национализма”.

У једном од бројних тада уобичајених разговора професора Бранка Петрановића са нама млађим историчарима, 1990. године, а на тему еруптивног отварања питања судбине Југославије и Источне Европе изазваних рушењем Берлинског зида, рекао је: ’’Свет нас неће оставити на миру док не раздвоји два ока у глави (Србију и Црну Гору), а позлатили би нам друмове ако бисмо пристали да будемо Луксембург’’. 

Зашто главни, универзитетски ток београдске академске историографије тако упорно и марљиво премерава српску националну историју аршинима Американаца, Британаца, Немаца? Зашто српски историчари, када установе да нешто у српској прошлости премало личи на њихове западне узоре, узимају тако непријатељски и подругљив тон? Зашто нису у стању да заснују баш ни једну нову, оригиналну научну парадигму, које би омогућила да се, уместо пуког препричавања и превођења западне литературе, заснује аутентична историјска мисао и тиме, ко то зна, можда нешто и допринесе светској науци?

Говорећи о језичкој типологији српских романа друге половине XX вијека, Д. Јовић (1985:80)  ће за примјер модерног романа "који је у највећој мери структуриран у духу књижевне норме" навести роман Доротеј  Добрила Ненадића. "Готово да нема ту­мача Ненадићевог романа", вели А. Јовановић, "који није истакао лепоту ње­говог језика. О томе постоји општа сагласност. Све те оцене можда су најсажетије дате у наслову једног приказа лепо казивање.

У Вишеграду данас постоји црква Рођења Пресвете Богородице. Изграђена је након Аустро-угарске анексије Босне и Херцеговине 1878. године, у периоду од 1884. до 1886. године. Како се наводи, већинска муслиманска заједница се противила изградњи цркве у граду, нудећи локацију на Бан Пољу, што хришћани нису прихватили.

ОДЈЕЉЕЊА АНДРИЋЕВОГ ИНСТИТУТА

Одјељење за књижевност

Одјељење за српски језик

Одјељење за историју

Одјељење за филм и медије

Одјељење за османистику

Одјељење за друштвене науке

ВИДЕО ПОДКАСТ АНДРИЋЕВОГ ИНСТИТУТА

СВИ ВИДЕО СНИМЦИ>>

ДОКУМЕНТИ

Уговор о оснивању
Овде можете преузети Уговор о оснивању.
Статут
Овде можете преузети Статут и правилнике.
Извјештаји
Овде можете преузети извјештаје из претходних година.
Јавне набавке
Овде можете преузети информације о јавним набавкама.

АНДРИЋЕВ ИНСТИТУТ

Jавна установа Андрићев институт, основан 14. јуна 2013. Уговором о оснивању између Владе Републике Српске и Владе Републике Србије, као суоснивачима установе, бави се научноистраживачким радом у области друштвених и хуманистичких наука. У том смислу, Андрићев институт научној, академској и стручној заједници, као и широкој јавности, нуди један нови и цјеловитији концепт у истраживању, организацији, повезивању и промоцији различитих идеја и сазнања, у духу захтјева времена и окружења, кроз истраживачке пројекте, научне студије, публицистику, конгресе, конференције, симпозијуме, научне скупове, семинаре, округле столове, радионице, организацију едукативних, промотивних и других посебних догађаја, не само на простору Андрићграда, Републике Српске и Републике Србије, него и шире.

КОНТАКТ