Научни скуп о Петру Кочићу

25. јуна 2016.

1

Поводом обиљежавања стогодишњице од смрти Петра Кочића у Андрићевом институту је организован дводневни научни скуп посвећен стваралаштву овог књижевника. Научним скупом који је одржан од 25. до 26. јуна у организацији Одјељења за књижевност Андрићевог института, почео је Први сајам књига у Андрићграду.

Учесници скупа, врсни познаваоци Кочићевог дјела из Србије и Републике Српске, расвијеетлили су из различитих углова неке мање познате аспекте његове стваралачке поетике.

Руководилац Одјељења за књижевност Андрићевог института, проф. др Александра Вранеш,   изнијела је детаље Кочићеве преписке од његове најраније младости везане за школовање на страни, преко контаката са националним радницима до његове пуне књижевне комуникације са колегама.

Говорећи о особеностима Кочићевог приповиједања, проф. др Јован Делић је указао на наглашену лирску линију у његовој прози и „јако осјећање за еротско и нагонско, и то доживљено из женске перспективе“. Делић је истакао да је Кочић творац најнеобичнијег књижевног јунака српске модерне, Мрачајског проте, а циклус прича о Симеуну ђаку сврстава међу врхунце „српске гогољевске традиције с елементима донкихотсва“.

Проф. др Сања Мацура је кроз опис и идентификацију типова фокализације у наративним текстовима Петра Кочића уочила да је у његовој прози „употреба одређеног типа фокализације примарно у функцији обликовања ликова и пројектовања хронотопа“, док се мр Јован Пејчић бавио дубинским структурама три остварења Петра Кочића: „Из староставне књиге Симеуна ђака“, „Молитва“ и „Слободи“. Он је указао на димензију која „оличава природу и смер националног самопрегора, молитвености и месијанског духа Кочићевог стваралаштва“.

На скупу је било ријечи и о флорално-фауналној симболици Кочићеве прозе, иронијским поступцима, језичким обиљежјима, симболици слободе и отпора, поетици лирске прозе, баштини народне мудрости као снази књижевног стваралаштва у модернизацији.

Scroll to Top