Предавање турског историчара Енеса Демира

8. децембра 2017.

0C0A0947

У организацији Одјељења за историју Андрићевог института 7. децембра одржано је предавање  „Живот Мехмед-паше Соколовића“. Многобројну публику и увежене госте уводном бесједом поздравио је директор Андрићевог института, Емир Кустурица.

Гост Андрићевог института и један од предавача био је мр Енес Демир, докторанд на Одсјеку за савремену историју на Гази универзитету у Анкари,а запослен је у Генералној дирекцији државних архива Републике Турске. Мр Енес Демир, чија је ужа област научноистраживачког рада историја, политика, архивистика, дипломатија, спољна политика и међународни односи, на самом почетку предавања, истакао је значај личности Мехмед-паше Соколовића који је подједнако важан и за турску и за српску историју.

Мр Демир се, у свом излагању, базирао на биографске податке о Мехмед-паши Соколовићу из турских, српских, али и других историјских извора.

„Једна од најважнијих личности Османског царства Мехмед-паша Соколовић рођен је у селу Соколовићи у округу Рудо који је припадао Вишеградском кадилуку у Босни“, рекао је Демир, али је нагласио да други извори говоре различито о његовом етничком поријеклу.

„Према неким италијанским изворима, како наводи њемачки историчар Јохан Вилхелм Цинкајсен, Мехмед-паша је рођен у Требињу. Други извори наводе да је рођен је у православној породици у селу Соколовићи, 1505. године као Бајо, а у неким се изворима наводи да је поријеклом бошњак“.

Он је навео да је према историјским изворима, познат податак да је прво образовање Мехмед-паша Соколовић добио у српском манастиру Милешева од свог ујака који је у истом манастиру био монах, као и да је био помоћник свештеника.

„У процесу девсирме, мобилисања дјеце за јањичарску војску, османски службеници су га 1521. године регрутовали у државну службу. Познато је да су чланови породице Соколовић и прије њега довођени у сарај“, рекао је Демир и нагласио да је прво одведен у једренски сарај где је представљен султану Сулејману Величанственом, а потом пребачен у Топкапи сарај где је подвргнут оштрој војничкој дисциплини и даљем образовању.

У периоду од 1535. до 1545. године Мехмед-паша Соколовић је због своје поузданости и преданости мијењао службе и досегао до високих положаја у државној управи и војсци.

Говорећи о породици Соколовића, мр Демир је навео да је Мехмед-паша имао два млађа брата које је, када је досегао високи положај, укључио у државну службу.

„Отац Мехмед-паше Соколовића се 1540. године преселио у Истанбул и преласком на ислам узео муслиманско име Мехмед Целалетин Синан. Заједно са њим, кренуо је и Мехмед-пашин средњи брат који је по доласку у Истанбул убрзо ушао у државну службу, разболио се и умро. Исти случај догодио се када је, нешто касније, Мехмед-пашина мајка дошла са млађим сином у Истанбул. У вријеме када је Мехмед-паша именован за великог везира, умире му и отац, који је тада био у Солуну, те Мехмед-паша остаје сам са мајком“, рекао је Демир и додао да је Мехмед-паша Соколовић имао три сина – Курд-бега, Хасан-пашу и Ибрахим-хана.

Према Демировим ријечима, у годинама његовог војног и политичког успона, Мехмед-паша је био на челу најмоћније морнарице тог периода, обављао је функцију румелијског беглербега која га је непосредно приближила највишој власти те је 29. јуна 1565. године, са својих 60-ак година, постављен на положај великог везира, првог чиновника османског царства.

„Са административним, политичким и стратешким генијем Мехмед-паше Соколовића, Отоманска империја је постала суперсила тог периода која контролише цијели свијет. У име султана Мехмед-паша је руководио царством у сијенци падишаха, одржавајући велику власт и снагу Османске империје. Са великом лакоћом и умјешношћу је обављао велике послове“, истакао је Демир.

Он је додао да је период владавине султана Селима II био период када је Мехмед-паша најактивније управљао текућим пословима и са неограниченом влашћу одржавао Османску империју.

Демир је рекао да је Мехмед паша Соколовић убијен 20. октобра 1579. године у конаку Султан Ахмед џамије.

„Постоји више тврдњи у вези са страдањем Мехмед-паше Соколовића, а једна од њих је да су у његово убиство умијешане стране силе које су биле узнемирене тиме што су Османлије доживјеле врхунац моћи. Посредном или непосредном везом акција је остварена уз помоћ оних којима је сметало петнаестогодишње везировање Мехмед-паше и његове моћи.“

На крају свог излагања мр Демир се осврнуо на значај Мехмед-паше Соколовића као задужбинара.

„Поред тога што је био велики везир, Мехмед-паша Соколовић је био зет велике династије па је своје богатсво и имовину усмјерио на бројне вакуфе – задужбине које је подигао широм Османског цартсва. Поред значајних политичких и војних заслуга, Соколовић је у Босни најпознатији по мосту који се налази у Вишеграду, а чији је пројектант био Мимар Синан. Овај мост је познат као Ћуприја на Дрини“.

Након мр Демира, предавање „Мехмед-паша Соколовић у српској историји“ одржао је др Милош Ковић, српски историчар, доктор историјских наука, ванредни професор на Одељењу за историју на Филозофском факултету Универзитета у Београду.

 

 

 

 

Scroll to Top