Рад Галерије „Петар Лубарда“ у 2017. години

18. децембра 2017.

IMG_6984[1] (1)

Галерија „Петар Лубарда“ постоји и дјелује под окриљем Андрићевог института од 2014. године. По својој основној дјелатности је изложбена галерија чији се рад базира на презентовању дјела одабраних и референтних умјетника са циљем приближавања савременог умјетничког стваралаштва широј културној јавности. Изложбена програмска политика Галерије базирана је на представљању радова умјетника афирмисаних, како на домаћој, тако и на иностраној ликовној сцени.

У оквиру овогодишњег програмског садржаја Галерија „Петар Лубарда“ је поштоваоцима умјетности пружила увид у рад и умјетничко дјеловање најзначајнијих стваралаца актуелне ликовне сцене региона са циљем приближавања културне и умјетничке продукције и баштине посјетиоцима Галерије.

У Галерији Андрићевог института „Петар Лубарда“ у излагачкој сезони 2017. годинe презентоване су умјетничке (или научне) изложбе, које су, прије свега, биле у функцији пружања естетског уживања и умјетничког (или научног) сазнавања, информисања јавности и вредновања умјетности.

Излагачку сезону 2017. године отворила је изложба академског вајара и сликара Милана Туцовића у оквиру које је представљена поставка од двадесетак дјела рађених техником уље на платну која су настала у протекле двије године. Туцовић је на својим сликама приказао магични реализам преплићући надреални свијет са опажајним и опипљивим. Натуралистички начин сликања, вјерно приказивање објеката и модела освјетљених ефектима који одају привид иреалног и визионарског је оставио снажан утисак на посјетиоце изложбе.

У марту мјесецу ове године, са циљем презентовања младих а већ афирмисаних аутора,  приређена је изложба цртежа, слика и просторних инсталација Катарине Недељковић, умјетнице из области примјењених умјетности и дизајна. Недељковићева се својим радом бави људском перцепцијом, социјалном темом људи који се боре са својом друштвеном страном живота, укључујући утицаје модерног живота, технологије и медија.

Изложба под називом „Скепсис“, у оквиру овогодишњег изложбеног програма Галерије „Петар Лубарда“, представила је рад младе београдске умјетнице Тијане Којић. Током свог умјетничког дјеловања Којићева је узела учешће на више од 120 групних изложби у земљи и иностранству, а изложба „Скепсис“ у Галерији Андрићевог института је њена 12. самостална изложба. Остајући доследна досадашњем истраживању материјала – металног лима, умјетница се враћа размишљањима о формирању амбијенталне цјелине, бавећи се стварањем гигантског колажа, на чијим дијеловима интервенише у доменима дисциплина цртежа, слике и графичких поступака.

Дио изложбеног програма Галерије односи се на представљање пројеката и радова из других сегмената дјеловања Андрићевог института, као што су његова Одјељења: Одјељење за књижевност, Одјељење за историју и Одјељење за филм и медије.

У оквиру историјског Одјељења Андрићевог института приређена је документарна изложба „Српкиња – хероина Великог рата“ и „Хлеб у Великом рату“, аутора Димитрија Вујадиновића. Овим изложбама богатог и значајног документарног материјала – фотографија са пратећим текстом, изложбеним експонатима, документарним филмом и другом архивском грађом пружен је значајан допринос очувању сјећања на Велики рат.

Трећу годину заредом у Галерији Андрићевог института представљен је ликовни опус групе еминентних аутора чији је извор инспирације мотив вина, винове лозе и чокота. Изложба назива „Уметност и вино“, аутора вајара Небојше Савовића Неса, приређена је у организацији Удружења винара Шумадије. Радове су представили: Сергеј Апарин, Дејан Бабовић, Жарко Вучковић, Божидар Дамјановски, Василије Доловачки, Жељко Ђуровић, Љубомир Лацковић, Александар М. Лукић, Предраг Пеђа Милошевић, Јасна Опавски, Видан Папић, Војислав Радовановић, Слободанка Ракић Шефер, Небојша Савовић Нес, Сања Сремац, Бисенија Терешченко, Предраг Пеђа Тодоровић и Милан Туцовић.

Овогодишњим изложбеним програмом представљен је и рад академског сликара Владимира Дуњића, умјетника кога сврставају у сликаре савремене српске фигурације, познатог по перфекционизму и исцрпности којом слика сваки детаљ. Дуњић се ликовној публици представио поставком коју су чиниле слике великог формата приказујући лица људи али насликана не као портрет, већ као апстрактне слике – иконе које стварају осјећај божанске присутности. Изложбу је употпунио Прокрустов музеј“, поставка објеката-слика базирана на античком миту, а која представља умјетников доживљај свијета. Дуњић је добитник бројних престижних награда и признања за свој умјетнички опус, међу којима се издваја награда за ликовну умјетност „Момо Капор“ која му је додјељена „за тродеценијски рад којим се потврдио као аутентични уметник у савременом српском сликарству“.

Галерија Андрићевог института „Петар Лубарда“ ће својом изложбеном политиком и наредне године пратити достигнућа савремене рецентне ликовне сцене и промовисати ликовне ствараоце који дјелују иновативно али чији је умјетнички опус утемењен у класичним дјелима савремене умјетности.

Поред изложби актуелних ликовних ствараоца, Галерија Андрићевог института ће у наредној години овдашњој ликовној публици пружити могућност сагледавања богатог умјетничког опуса неких од најзначајнијих умјетника који су својим стваралаштвом оставили јак печат како у српској тако и у свјетској историји уметности.

Scroll to Top