Андрићев институт афирмише српски језик и писмо

4. децембра 2014.

Sreto Tanasic

Директор Института за српски језик Срето Танасић изјавио је Срни да српски језик и језичка политика мора бити један од стубова националне политике, нагласивши да Андрићев институт у Андрићграду својим активностима доприноси развијању и учвршћивању свијести да језик треба да буде у центру националног бића и културе.

Он је истакао да је као директор Института за српски језик посјетио Андрићев институт у Андрићграду и да не сумња да ће он у будућности, заједно с осталим националним институцијама у Републици Српској и Србији, доприносити јачању свијести о значењу српског језика и ћириличног писма.

Танасић је при том нагласио да је већ приликом летимичне шетње кроз Бањалуку, Бијељину и Београд уочљиво у каквом је стању српски језик и ћирилично писмо.

„Мало ћемо наћи фирми чији су називи написани ћирилицом. Исто тако на киосцима ћемо наћи мало листова штампаних ћирилицом… Књига има нешто више, али бих рекао недовољно. То је тај један показатељ о статусу српског језика и српског језика у српским националним срединама“, рекао је Танасић.

Он је нагласио да све то доказује да Срби као народ не дјелују на остваривању својих националних и културних интереса на дуге стазе.

„Ово сведочи као да нам је ћирилица била потрабна само док су Срби били биолошки угрожени. Да је то нешто привремено. Требало би да се окренемо и да видимо како раде и брину о свом језику други народи који су сличне величине попут нас, као што су Чеси и Словаци“, рекао је Танасић.

Он је указао да Срби, ма гдје живјели, нису довољно развили свијест да је брига о српском језику и писму стална брига, не само државе, већ свих који се језиком баве.

„Не може се ништа учинити док на нивоу државе не превлада мишљење да је језичка политика један од стубова укупне националне политике. Није смело да се деси да се разним реформама фонд српског језика у школама сведе на број часова опште-техничког или ликовног васпитања“, истакао је Танасић.

Говорећи о „туђицама“ које су „окупирале“ српски језик, Танасић је рекао да „не мора све што свијетом кружи да упадне у српски језик“.

„Српски језик никада није био потпуно затворен. Треба да прихватимо само оне речи за које нема замјене у српском језику, а ако је прихватимо да оне буде прилагођена законитостима нашег језика“, закључио је Танасић.

СРНА

Scroll to Top