У Андрићевом институту у Андрићграду одржана је научна конференција „Сан о граду“, која је окупила око 30 професора са универзитета из Београда, Бањалуке, Источног Сарајева, Косовске Митровице, те књижевнике и сараднике Института за књижевност, језик и умјетност из Београда.
Руководилац Одјељења за књижевност Андрићевог института Александра Вранеш рекла је да је ова конференција нови омаж у Андрићевој години и да носи назив према његовој приповјетци „Сан о граду“.

„Ове конференције заокружују његово стваралаштво и позиционирају га у контекст светске књижевности. Свака идеја и сваки књижевни покрет има широки утицај на друштво, па тако и `Сан о граду` не припада само Андрићу, него има далеко шири утицај“, додала је Вранешова.

Она је истакла да је за ову конфернцију штампан Зборник резимеа, који има своју препознатљиву естетску вриједност, а биће штампан и Зборник радова, чиме ће се дати културолошки допринос проучавању ове теме.

Боривоје Милошевић са Филозофског факултета из Бањалуке рекао је да је на конференцији говорио о урбанизацији и развоју у градовима БиХ за вријеме Аустроугарске управе.

„Настојао сам да прикажем успон босанско-херцеговачких градова у периоду до Првог свјетског рата. Промјене које су дошле са аустроугарском окупацијом осјетиле су се на свим сферма живота. Босанско-херцеговачки градови су се у великој мјери промијенили. Сарајево је као престоница земље највише напредовало и требало би да представља својеврстан излог напретка Аустроугарске у БиХ“, нагласио је Милошевић.

Он је додао да су за Сарајевом каскали и остали градови, док је пет градова из окружења доживјело велике промјене у урбанизацији и изградњи, а осим тога дошло је до промјена у начину живота, исхрани, одјевању и културним навикама становништва.

Директор Архива Србије Мирослав Перишић рекао је да је тема о којој је говорио на конференције „Успон града у Србији крајем 19. вијека“.

„То је помало заборављена тема у српској историографији и говорио сам о томе како су друштвене промене утицале на градове у Србији“, рекао је Перишић.

Он је додао да је то вријеме великих друштвених промена и када међу страним путописцима расте интересовање за Србију.

„Време када се формирају институције културе, када се изучава о прошлости, време када живот у граду постаје другачији. То је време убрзаног развоја грађанског живота у Србији. Српско грађанство се најпре формира у Трсту у 18. и почетком 19. века, али се тај импулс европских утицаја крајем 19. века снажно одразио на развој градова у Србији“, додао је Перишић.

Научна конференција „Сан о граду“ завршена је у недјељу 19. новембра.

Срна[:en]

At the Andrić Institute in Andrićgrad, a science conference „Dream about the City“ was held, which brought together about 30 professors from universities from Belgrade, Banja Luka, East Sarajevo, Kosovska Mitrovica, and writers and associates of the Institute for Literature, Language and Art from Belgrade.

The head of the Department of Literature of the Andrić Institute, Aleksandra Vraneš, said that this conference is a new homage in Andrić’s year and that it bears the name according to his story „Dream about the City“.

„This conference rounds up his creativity and positions him in the context of the world literature. Every idea and every literary movement has a wide impact on society, and so „Dream about the City“ does not belong only to Andrić, but has a far wider influence,“ added Vraneš.

She pointed out that for this conference was printed the Book of Abstracts, which has its recognizable aesthetic value, and the Proceedings will be printed, which will give a cultural contribution to the study of this topic.

Borivoje Milošević from the Faculty of Philosophy in Banja Luka said that the conference will discuss urbanization and development in the cities of BiH during the Austro-Hungarian administration.

„I was trying to show the rise of Bosnian-Herzegovinian cities in the period until the First World War. The changes that came with the Austro-Hungarian occupation were felt in all spheres of life. Bosnian-Herzegovinian cities have changed to a great extent. Sarajevo, as the capital of the country, has made the most progress and it should be a kind of showcase of the progress of the Austro-Hungarian Empire in BiH,“ stressed Milošević.

He added that other towns did not progressed as Sarajevo did, while five cities in the region experienced major changes in urbanization and construction, and in addition, there were changes in the way of life, nutrition, clothing and cultural habits of the population.

Director of the Archives of Serbia, Miroslav Perišić, said that the topic will be discussed at the conference „The rise of the city in Serbia in the late 19th century“.

„It’s a somewhat forgotten topic in Serbian historiography and I will talk about how social change has affected cities in Serbia,“ Perišić said.

He added that it was a time of great social changes and when interest in Serbia was growing among foreign travel writers.

„The time when cultural institutions are formed, when studying about the past, the time when life in a city becomes different. It is a time of rapid development of civic life in Serbia. Serbian citizenship first formed in Trieste in the 18th and early 19th centuries, but this impulse of European influence at the end of the 19th century strongly reflected on the development of cities in Serbia,“ Perišić added.

The conference „Dream about the City“ finished on Sunday, 19th of November.