КАД СУ ЦВЕТАЛЕ ТИКВЕ[:en]When Pumpkins Bloomed

30.06.2017

IMG_8195

На 2. Сајму књига у Андрићграду представљен је приповедачки опус Драгослава Михаиловића, једног од најоригиналнијих и најснажнијих српских прозаиста. Велики књижевник био је гост Андрићграда, а о његовим књигама говорили су проф. др Мило Ломпар, Милисав Савић и Желидраг Никчевић.

– Ово је истински књижевни празник и почаствовани смо што је са нама велики српски приповедач Драгислав Михаиловић – рекао је поздрављајући чувеног књижевника Желидраг Никчевић који је подсетио госте сајма на награде Михаиловића, на времена у којима је настао роман „Кад су цветале тикве“.

– Кад имате много година и напишете много књига, као ја, може вам се десити да вам штампају сабрана дела. „Лагуна“ и „Службени гласник“ ће штампати моја сабрана дела, и то у 18 књига. За месец дана излази моја пета књига за „Лагуну“ и она се зове „Злотвори“. У питању је књига о људима који су другима наносили зло. Неки од људи који се појављују у књизи су Тито, Кардељ и многи њихови сарадници – речи су Михаиловића који је поздравио госте Сајма у Андрићграду.

Затим је велики писац читао одломак са самог почетка најављене књиге.

Књижевник Милисав Савић, подсетио је да је пре двадесетак година написао текст назван „Осам одговора плус шест накнадних“, а који се тиче рада и живота Драгослава Михаиловића. У првом одговору, говорио је о писцима и књижевности. Други одговор тицао се питања шта значи бити писац са биографијом. Што се тиче трећег одговора, Савић је говорио о дуготрајности и актуелности писца. Четврти одговор се тицао природног дара писца. Пети одговор одговара на питање какав је Михаиловићев стваралачки поступак и одговорио је на питања која се тичу приповедачке снаге. У шестом одговору, господин Савић, бавио се порукама. У седмом одговору, говорило.се о језику који користи Драгослав Михаиловић, са посебним освртом на дијалекат. Осми одговор се тиче тога шта публика осећа према писцима. Савић је напоменуо да је ове одговоре писао пре двадесет година, а шест је додао.

Први је говорио о томе колико дуго Михаиловић пише говорећи на примерима прве књиге „Фреде, лаку ноћ“. Други додатни одговор тицао се поређења целокупне Михаиловићеве прозе са класичним делима. Трећи одговор се тицао љубави аутора коју он осећа према својим ликовима. Четврти одговор пружио је увид у једноставност која прераста у велика дела.

У петом одговору се говори о томе како Михаиловић ствара своје приче без копирања. Шести одговор био је посвећен осећањима која буди Михаиловићева проза.

На крају свог излагања, Милисав Савић оценио је да је Драгослав Михаиловић највећи живи српски прозаиста.

На великом броју примера, професор Мило Ломпар је илустровао своју тврдњу о Михаиловићевој више него разноврсној књижевној тематици.

– Драгослав Михаиловић је допринео обнови модернистичког приповедања. Он је писац који се суверено креће у свим правцима спајајући заиста удаљене светове. Он покушава да пренесе доживљај људске судбине и у томе успева. Драгослав Михаиловић читаоцу увек оставља извесну сугестију што се може илустровати бројним примерима из његовог романа „Гори Морава“. Константа Михаиловићеве приповедачке имагинације може бити бежање од патетике. Не може се побећи од главне теме Михаиловићевог писања, а то је Голи оток. Овде се догађа нешто слично као са Солжењицином. Михаиловић у своје писање додаје одређену дозу ангажованости који иде изван оквира логорске или голооточке теме. Његов ангажман у језичким оквирима, може се свести на писање у дијалекту и љубав према том дијалекту који је он, често, популаризовао својим књигама. Тој популаризацији је допринело то што су његове књиге веома читане.

Драгослав Михаиловић није велики писац зато што је локални писац. Његови јунаци и драме су универзални, али је он репрезентант моравског краја, што се појавило са кнезом Лазаром и што ће, касније, појаснити косовско предање. Он је, дакле, велики песник моравске Србије.

Његова матична ћелија јесте поверење у поједине људе, тј. ликове. Осећајност је реч која је основа Михаиловићевог стваралаштва.

Драгослав Михаиловић се, стваралачки, додирује са Драгишом Васићем у више тачака. Код Михаиловића можемо срести и доста тога публицистичког.

Када ми данас поздравимо стваралаштво Драгослава Михаиловића, ми настављамо онај низ великих српских писаца – рекао је професор Ломпар.[:en]IMG_8195

At the Book Fair in Andrićgrad this afternoon the narrative opus of Dragoslav Mihailović, one of the most original and prominent Serbian prose writers, was presented. A great writer this afternoon was a guest of Andrićgrad, and about his books spoke prof. Dr. Milo Lompar, Milisav Savić and Želidrag Nikčević.

– This is a true literary holiday and we are honored that the great Serbian narrator Dragoslav Mihailović is with us – said the famous writer Želidrag Nikčević who reminded the guests of the Book Fair of Mihailović’s won prizes, at the time when the novel „When Pumpkins Bloomed“ was written.

– When you have many years and have written a lot of books, like me, it may happen that your collection of works be printed. „Laguna“ and „Službeni glasnik“ will print my collection of works, in 18 books. In a month, my fifth book for „Laguna“ comes out and it’s called „Zlotvori“. It is a book about people who have inflicted evil on others. Some of the people who appear in the book are Tito, Kardelj and many of their associates – said Mihailović, who welcomed the guests of the Book Fair in Andrićgrad.

Then this great writer read an excerpt from the very beginning of the announced book.

Writer Milisav Savić reminded that twenty years ago he wrote a text called „Eight Answers plus Six Subsequent“, which deals with the work and life of Dragoslav Mihailović. In the first answer, he speaks about writers and literature. The second answer is on the questions concerning what it means to be a biography writer. Regarding the third answer, Savić talks about the length and actuality of the writer. The fourth answer concerns the natural gift of the writer. The fifth answer answers the question of Mihailović’s creative process and answers questions concerning the narrative force. In the sixth answer, Mr Savić is dealing with messages. In the seventh answer, he speaks about the language used by Dragoslav Mihailović, with a special reference to the dialect. The eighth answer is about what the audience feels about the writers. Savić said that he had written these answers twenty years ago, and added six.

The first one is about how long Mihailovic has been writing, using examples from the first book „Fred, Good Night“. Another additional answer is about the comparison of the entire Mihailović prose with classical works. The third answer is about the love of the author he felt about his characters. The fourth answer provides an insight into the simplicity that turned into great works.

The fifth answer speaks of how Mihailovic creates his stories without copying. The sixth answer is dedicated to the feelings that arouse Mihailović’s prose.

At the end of his presentation, Milisav Savić has estimated that Dragoslav Mihailovic is the greatest living Serbian prose writer.

On a number of examples, Professor Milo Lompar has illustrated his claim on Mihailović’s more than a diverse literary theme.

– Dragoslav Mihailović has contributed to the restoration of modernist narrative. He is a writer who is moving in all directions, joining truly distant worlds. He tries to convey the experience of human destiny and succeeds in doing so. Dragoslav Mihailović always gives the reader some suggestion that can be illustrated by numerous examples from his novel „Morava is Burning“. Constant Mihailović’s narrative imagination can be seen as a runaway from pathetic. One can not escape from the main theme of Mihailović’s writing, which is Goli otok. Something like this is happening here with Solzhenitsyn. Mihailović adds a certain amount of engagement in his writing outside the framework of the camp or the gangway. His engagement in linguistic frameworks can be reduced to writing in the dialect and to the love of that dialect, which he often popularized with his books. This popularization contributed to the fact that his books were very read.

Dragoslav Mihailović is not a great writer because he is a local writer. His characters and drama are universal, but he is a representative of the Moravian region, which appeared with the prince Lazar, and which will later explain the Kosovo tradition. He is, therefore, a great poet of Moravian Serbia.

Its stem cell is trust in individual people, i.e. characters. Sensibility is a word that is the basis of Mihailović’s creativity.

Dragoslav Mihailović, creatively, touches Dragiša Vasić in several points. In Mihailović we can meet a lot of publicity.

When we greet the work of Dragoslav Mihailović today, we continue the series of great Serbian writers – said Professor Lompar.