О институту

Jавна установа Андрићев институт, основан 28. јуна 2013. Уговором о оснивању између Владе Републике Српске и Владе Републике Србије, као суоснивачима установе, бави се научноистраживачким радом у области друштвених и хуманистичких наука. У том смислу, Андрићев институт научној, академској и стручној заједници, као и широкој јавности, нуди један нови и цјеловитији концепт у истраживању, организацији, повезивању и промоцији различитих идеја и сазнања, у духу захтјева времена и окружења, кроз истраживачке пројекте, научне студије, публицистику, конгресе, конференције, симпозијуме, научне скупове, семинаре, округле столове, радионице, организацију едукативних, промотивних и других посебних догађаја, не само на простору Андрићграда, Републике Српске и Републике Србије, него и шире.

Своје научне резултате из области друштвених и хуманистичких наука Андрићев институт остварује кроз рад четири одјељења и то: Одјељења за књижевност, Одјељења за српски језик, Одјељења за историју и Одјељења за филм и медије. Организовањем конференција, семинара, научних скупова, објављивањем зборника радова са научних конференција, монографија у којима се доносе научни резултати везани за одређене годишњице, периодичних публикација, развијањем своје библиотеке и галерије, Андрићев институт представља већ свуда препознатљиво научно и културно име.

Андрићев институт установио је 2015. године „Велику награду Иво Андрић“ која се додјељује у двије категорије:

  • За животно, књижевно стваралаштво, које представља укупни допринос књижевности и култури;
  • За најбољу књигу објављену у Републици Српској и Републици Србији у години за коју се Велика награда додјељује.

 

Досадашњи добитници „Велике награде Иво Андрић“ су:

2016. године

Матија Бећковића за животно дјело и укупан допринос српској књижевности, за објављену књигу Три поеме

Владимир Кецмановић – за најбољи роман објављен у  2015. години, за роман Осама у издању Лагуне

 

2017. године

Душан Ковачевић – за укупно књижевно стваралаштво и за драмско дело Хипноза једне љубави

Захар Прилепин – за роман Обитељ и за књигу приповједака Седам живота

 

2018. године

Бора Ђорђевић – за најбоље дјело објављено у Републици Српској и Србији за 2017. годину за књигу поезије Пусто острво

Ју Хуа – за животно дјело за 2017. годину и за цјелокупно прозно стваралаштво, поводом објављивања превода његова три романа у преводу Зорана Скробановића: Живети (2014), Записи о продавцу крви (2014) и Седми дан (2017) код издавачке куће Геопоетика у Београду

 

2019. године

Горан Петровић – за животно дело, поводом његовог цјелокупног прозног стваралаштва

Рајко Петров Ного – за најбољу књигу за 2018. годину, пјесничко дјело Сонет и смрт у издању Српске књижевне задруге у Београду

 

Визија

Андрићев институт је истакнути јавни научноистраживачки институт за подручје друштвених и хуманистичких наука, који своје спознаје уграђује у јавно добро и промовише највиша научна, културна и умјетничка достигнућа. У овом контексту, Институт свој програм креира у смјеру стварања позитивних духовних и културних прилика и рјешавања проблема времена у коме живимо, трагајући за пунијим и садржајнијим смислом живота, супротстављајући се аргументовано негативним друштвеним појавама и истичући универзалне вриједности, посебно приликом писања историје, књига, продукције разних информација у којима се негирају вриједности нашег народа и његовог мјеста и улоге у историји. Тиме би се омогућили бољи социјални услови и опстанак здравог и одрживог културног идентитета нашег народа.

 

Мисија

Андрићев институт, вођен начелима врхунског квалитета, мултидисциплинарности и етичности, у сарадњи са другим научним институцијама у Републици Српској и Републици Србији, као и у региону и свијету, активно ради на развоју, примјени и промоцији научних, културних и умјетничких достигнућа у функцији социоекономског развоја друштва. Институт има радни и репрезентативни карактер, а својим дјеловањем доприноси духовном обогаћивању и афирмацији друштва, залажући се за опште националне и људске вриједности ради бржег духовног препорода.

Мисија Андрићевог института заснива се на томе да промовише идеје и мисли нобеловца Иве Андрића, које хуманизују, оплемењују и повезују људе, са основним циљем унапређења културног, умјетничког и научног развоја са обје стране ријеке Дрине, те да подстиче младе људе да се баве проучавањем значајних проблема у области наука и умјетности, слиједећи Андрићеву мисао и дјело. Свој рад Институт заснива на универзалним принципима као што су: етичност, мултикултуралност, јавност дјеловања, одговорност, кооперација, толеранција и уважавање различитости.

Scroll to Top