Од сутра потписивање петиције за ревизију пресуде „младобосанцима“

9. фебруара 2014.

Kusturicа i Perišić - sveske 2

Одјељење за историју Андрићевог института у Андрићграду од сутра ће у Републици Српској и Федерацији БиХ почети са потписивањем народне петиције за ревизију пресуде четворици припадника „Младе Босне“, међу којима је био и Гаврило Пинцип.

Директор Андрићевог института Емир Кустурица рекао је данас новинарима у Андрићграду да та пресуда није била пуноправна и да ће се, након упућивања петиције Суду БиХ у Сарајеву, уручити и захтјев за ревизију судског процеса припадницима „Младе Босне“.

„Логично је да се ревизија, која ће сигурно у оваквим друштвено-политичким односима бити дуг и мукотрпан процес, одржи у мјесту гдје је атентаторима и суђено – у Сарајеву“, истакао је Кустурица.

Он је нагласио да пресуда није била валидна, јер су „младобосанци“ атентат извршили на окупираној територији која правно није била суверенитет тадашње Аустроугарске монархије.

Кустурица је упитао „каква је то пресуда и какав је то суд који није никад примио жалбу на пресуду“ што је, како је оцијенио, незабиљежено у правној науци.

„Адвоката Рудолфа Цистлера, који је по служебеној дужности бранио Принципа и ‘младобосанце’, након изрицања пресуде, на улицама је чекала сарајевска руља да га линчује, па је он из зграде суда изнешен у бурету за уље“, подсјетио је Кустурица.

Istorijske sveske 2

На данашњој конференцији за новинаре промовисан је други број „Историјских свесака“ Одјељења за историју Андрићевог института који садржи историјски значајан документ о томе како је адвокат Рудолф Цистлер утврдио озбиљне мањкавости и упитност начела легимитета судске пресуде „младобосанцима“.

Члан Међународног одбора Андрићевог института за обиљежавање 100 година од почетка Првог свјетског рата Мирослав Перишић рекао је да је ријеч о стенограму одбране оптужених, а којем ни историчари ни правници нису посветили пажњу.

Перишић је изразио жаљење што је у немирима у Сарајеву прије два дана изгорио значајан дио архивске грађе што је, како је нагласио, дубоко потресло посленике културе како на Балкану, тако и у Европи.

„Реч је, како сам сазнао, о највреднијој архиви из аустроугарског периода до Другог светског рата, укључујући ту и Краљевину Југославију и њену Дринску бановину“, истакао је Перишић.

Секретар Међународног одбора за обиљежавање 100 година од почетка Првог свјетског рата Иван Обрадовић нагласио је да је оптуженим „младобосанцима“ суђено за чин велеиздаје, умјесто убиства јер је за прво била превиђена смртна казна, а за убиство казна затвора до 20 година.

„Адвокат оптужених је у одбрани и завршној речи доказивао да никад није била проведена правна процедура припајања територије БиХ Аустроугарској монархији, па је самим тим пресуда била незаконита, оптужница није била валидна, а цели процес био је политички обојен“, истакао је Обрадовић.

Он је навео да је тадашњим властодршцима, окупаторима у БиХ, било важно да Принципу буде изречена смртна пресуда, па је тако и урађено.

СРНА

Scroll to Top