Одржан први симпозијум у Андрићевом Институту

18. децембра 2013.

Andrićev institut

У Андрићевом институту у Андрићграду јуче је одржан симпозијум о теми „Његош данас“, којим је означен и почетак рада Одјељења за књижевност овог института.

Водитељ овог одјељења Младенко Саџак истакао је да је Петар Петровић Његош био и остао феномен који је опстајао кроз све државне системе.

„Посматрајући вријеме у коме је Његош живио и о коме је писао стичемо способност да предвидимо шта ће нам се у будућности дешавати и какав нам је путоказ кроз духовну вертикалу српског народа“, рекао је Срни Саџак.

Он је навео да Његошева духовна веза спојена са српском традицијом од Светог Саве, цара Лазара, Стефана Дечанског, преко епских пјевача до данас, показује куда треба даље ходити.

„Његош је жив, живо је његово дјело које не може да нестане као дио српског културног насљеђа и ми смо данас у нашим излагањима покушали да га представимо као писца, мислиоца, владара, филозофа, религијског човјека и онога ко је итекако познавао фолклор и традицију Црне Горе“, додао је Саџак.

Он је нагласио да се Андрићев институт неће бавити дневном политиком. „За нас је аксиом и чињеница која се не провјерава – Његош је највећи српски пјесник“, истакао је Саџак.

На симпозијуму је речено да није случајно да је Одјељење за књижевност Андрићевог института почело рад са темом о Његошу и најављено да ће у граду од камена убудуће бити много значајних културних дешавања.

„Изградњом Андрићграда у Вишеграду Дрина је постала племенита међа онако како је пророковао Филип Вишњић и мјесто гдје ће се саборовати и разговарати о очувању српског духовног идентитета“, закључио је Саџак.

На симпозијуму су учествовали професори књижевности, писци, филозофи, преводици из Косовске Митровице, Београда, Ниша, Источног Сарајева и Бањалуке – Душан Иванић, Горан Максимовић, Јован Пејчић, Бранко Летић, Саша Кнежевић, Ранко Поповић, Зоран Арсовић, Зоран Костић, Валентин Питулић и Драган Бедов.

СРНА

Scroll to Top