Отворена изложба „Буквар и букварска настава код Срба“

22. августа 2015.

IMG_7985[1]

У Галерији „Лубарда“ у Андрићевом институту у Андрићграду отворена је изложба „Буквар и букварска настава код Срба“ Педагошког музеја из Београда, чији је аутор Бранислава Јордановић.

Руководилац Одјељења за књижевност Андрићевог института Александра Вранеш поздравила је присутне у име директора Института Емира Кустурице и изразила задовољство одзивом младих људи.

– Велика је част када на једном мјесту, какво је Андрићград, имамо прилику да искажемо велико поштовање према традицији која се ствара у Андрићевом институту, младој институцији која је себи поставила као задатак да се развија, а то потврђује ваша радозналост и љубопитљивост – рекла је Вранешова.

Она је истакла да изложба започиње са изворима из Средњег вијека, наставља се кроз 18. и 19. вијек, гдје препознајемо Матију Карамана, Захарија Орфелина, па све до Вука Караџића.

– Чињеница је да је буквар омиљена књига сваког дјетета и сваког одраслог човјека када научи своје дијете да почне да чита, а то обично чини још у предшколском узрасту – рекла је Вранешова и додала да је због тога ова изложба важна јер буди у људима, осим знања и научног истраживања, одређену емоционалну димензију, јер се сви са радошћу сјећају својих првих буквара.

Аутор изложбе Бранислава Јордановић изразила је захвалност Андрићевом институту што је омогућио да се изложба одржи у Андрићграду и истакла да је ово право мјесто јер окупља младе људе и студенте који желе да науче о језику и његовом настанку.

– Ово је дио једног великог пројекта посвећеног развоју буквара и букварске наставе од 1579. године када је одштампан први српски буквар – истакла је Јордановићева.

Она је рекла да је Захарије Орфелин за разлику од својих претходника урадио нешто интересантније, а то је награда дјеци за боље учење слова јер је сматрао да дјеца слова брже могу научити уз колачић.

Јордановићева је истакла да се у Србији у 19. вијеку поклањала велика пажња слијепој и слабовидој дјеци, а да је на Крфу био штампан први буквар за слабовиду дјецу.

– Буквари између два рата били су изузетно интересантни, имају доста илустрација и увијек се слово учило на исти начин, оно се повезивало са предметом – рекла је Јордановићева и додала да је први буквар био толико мали да се састојао од два листа и да је та величина била довољна да се научи читати.

Она је истакла да се на изложби могу видјети дјела Доситеја Обрадовића, Вука Стефановића Караџића и Саве Мркаља.

Scroll to Top