Представљен десети број Историјских свезака

2. новембра 2014.

Istorijske sveske 10

У Андрићевом институту, 2. новембра 2014. године представљен је десети (октобарски) број Историјских свезака.

Средишна тема октобарског броја Историјских свезака је рат у Србији у јесен 1914. Ова тема је одредила и садржај најобимнијег текста у овом броју. Аутор др Милоје Пршић, војни историчар из Београда, дао је синтетички преглед војних операција и сагледао ток битака на Церу, Дрини и Колубари, дао прецизан однос војних снага, распоред војних јединица супротстављених војски – српске и аустроугарске и побројао губитке на обе стране. Реч је о биткама које су обележиле почетак Првог светског рата и о биткама у којима је српска војска остварила победе над далеко моћнијим и војно опремљенијим непријатељем. Победе српске војске у јесен 1914. Скренуле су велику пажњу међународне јавности и изазвале изненађење и одушевљење међу савезничким армијама.

Садржај 10. броја Историјских свезака испуњавају и документа из Архива Србије о страним медицинским мисијама у Србији и њиховој пожртвованости и изузетно великој улози у лечењу и збрињавању рањеника. У овом броју је објављен први део документованих прилога а у следећем броју ће бити објављен наставак. Прирериђивачи ових докумената који нису на овај начин и у целини до сада објављивани су: Јелица Рељић, Ана Кос, Александар Марковић и др Мирослав Перишић.

Десети број Историјских свезака доноси и два прилога који на посебан начин завређују пажњу. Први је о страдању Народне библиотеке Србије у Првом светском рату, а аутор је Јасмина Недељковић, и други је прича о најмлађем каплару на свету Момчилу Гаврићу који је са само осам година, оставши без породице, постао војник и препешачио Албанију. Аутор овог прилога је Драгомир Антонић.

Андрићев институт ће наставити са објављивањем Историјских свезака и у периоду до краја године а у току је осмишљавање плана рада за следећу годину коју ће испунити богати разноврсни научни садржаји (издавачка делатност, преводи, научне конференције, часопис Векови, предавања страних историчара…). О програму рада за следећу годину биће речи на једној од следећих конференција за медије у Андрићевом институту.

Scroll to Top