Промоција трећег броја „Историјских свесака“

14. марта 2014.

Istorijske sveske 3

У Андрићевом институту у Андрићграду сутра ће бити промовисан нови, трећи број Историјских свесака, у издању Историјског одјељења Андрићевог института.

Трећи број Историјских свесака, између осталог, доноси преглед српске штампе о погромима Срба 1914. године, након сарајевског атентата, речено је Срни у Андрићевом институту.

Нови број новинарима ће представити директор Андрићевог института Емир Кустурица и директор Архива Србије Мирослав Перишић.

Промоција ће бити одржана у 13.00 часова у Андрићевом институту у Андрићграду.

Међународни одбора Андрићевог института за обиљежавање 100 година од почетка Првог свјетског рата формиран је 1. децембра прошле године, када је и дефинисан програм обиљежавања ове значајне годишњице.

У оквиру овог програма предвиђене су бројне активности попут изложби, стручних разговора, издавачких пројеката, документарних филмова, умјетничких садржаја, филмских фестивала.

Основни приступ обиљежавању овог датума биће усмјерен ка свеобухватном сагледавању узрока Првог свјетског рата, његовог тока и посљедица.

Намјера Одбора је да научне историјске истине буду стављене на увид и да буду доступне сваком ко жели да се та истина сазна. Одбор планира да освијетли услове и околности које су довеле до рата, са амбицијом да научну и ширу јавност посебно упозна са мање познатим чињеницама битним за преломне тренутке рата.

Међу планираним активностима предвиђено је да Одбор упознаје јавност са историјским садржајима о теми Први свјетски рат и посредством Историјских свесака.

Одбор је 5. јануара представио први број Историјских свесака – препис писма некадашњег гувернера БиХ Оскара Поћорека написаног 28. маја 1913. године из кога је видљиво да су 13 мјесеци прије Сарајевског атентата и 14 мјесеци прије Аустроугарске објаве рата Србији постојали планови за почетак Првог свјетског рата.

Почетком фебруара промовисан је други број „Историјских свесака“, који садржи историјски значајан документ о томе како је адвокат Рудолф Цистлер утврдио озбиљне мањкавости и упитност начела легимитета судске пресуде „младобосанцима“.

Ријеч о стенограму одбране оптужених, а којем ни историчари ни правници нису посветили пажњу.

У овом документу се наводи да је адвокат оптужених у одбрани и завршној речи доказивао да никад није била проведена правна процедура припајања територије БиХ Аустроугарској монархији, па је самим тим пресуда била незаконита, оптужница није била валидна, а цијели процес био је политички обојен.

Тадашњим властодршцима, окупаторима у БиХ, било важно да Принципу буде изречена смртна пресуда, па је тако и урађено.

СРНА – Татјана Парађина

Scroll to Top