Промовисан седми број „Историјских свесака“

31. јула 2014.

Miroslav Perisic u institut

Директор Архива Србије Мирослав Перишић данас је у Андрићграду, у организацији Одјељења за историју Андрићевог института, промовисао седми број „Историјских свесака“, чија је основна тема „Објава рата Србији 28. јула 1914. године“.

„Данашњи дан, 31. јул је прије тачно стотину година био трећи дан од како је Аустро-Угарска монархија објавила рат Краљевини Србији, а овај број `Историјских свесака` третирао је период који је претходио објави нове ратне катаклизме“, рекао је Перишић.

Он је подсјетио да су све европске империје ушле у рат с образложењем да су угрожене, а само Аустро-Угарска да је угрожена од Србије.

Перишић каже да је ово један од најсадржајнијих бројева јер показује документе пред рат у данима, па чак и сатима.

„На насловној страни овог броја публикације објављен је ултиматум Аустро-Угарске Србији на тада званичном француском језику, који је послат отвореном поштом, а који је, према ријечима историчара Драгољуба Живојиновића, `најневероватнији телеграм који је прочитан у историји дипломатије`“, истакао је Перишић.

У том ултиматуму писаном да Аустро-Угарска понизи Србију од ње је, између осталог, тражено да дозволи да аустро-угарски иследници истражују у овој сувереној земљи атентат на престолонасљедника Франца Фердинанда.

У овом броју „Историјских свесака“, историчар Бранко Богдановић је у тексту под насловом „Прве жртве великог рата“ објавио име првог српског војника који је у њему погинуо, а био је то Душан Ђоновић, као и аустро-угарског Кала Ковача.

„Историчари су досад `занемарили` овај важан податак, па је у историјским списима било доста недоумица о именима првих жртава Великог рата“, оцијенио је Перишић.

У интервјуу „Србија није хтела рат“, историчар Драгољуб Живојиновић навео је за Кристофера Кларка да је обичан лажљивац, јер је у огромној књизи у којој прича о Србији говорио о рату на основу аустро-угарских извора.

„Занимљиво је да је Кларкова књига `Месечари`, која је хваљена у западним круговима, на њемачком, доживјела 12 издања, и да је у сваком наредном мијењао ставове, што је збунило и оне који су га подржавали, па чак и неке историчаре из Србије“, нагласио је Перишић.

У посљедњем броју „Свесака“ објављено је и сјећање српског свештеника Николе Прокопића о страдањима под аустро-угарском управом.

Посебно мјесто у овом мјесечном издању дато је отварању Андрићграда, сценском приказу сарајевског атентата „Побуњени анђели“, као и изјава славног српског режисера Емира Кустурице да је „Принцип јунак српског народа, један од оних који су у историји често погрешно доживљавали и стављали га гдје му није мјесто“.

Ту су и наслови „Вучић, Додик и Кустурица отворили Андрићград“, као и текст о томе како је Свети архијерејски синод Српске православне цркве додјелио орден Светог краља Милутина предсједнику Републике Српске Милораду Додику и идејном творцу Андрићграда Емиру Кустурици.

Одликовања им је на Видовданским свечаностима у Андрићграду уручио Његова светост патријарх српски Иринеј.

СРНА

Scroll to Top