Промовисан Зборник радова „Његош у Андрићграду“

16. маја 2014.

Njegos u Andricgradu-prva knjiga

У Андрићграду је, 16. маја 2014. године, представљен Зборник радова „Његош у Андрићграду“, који је припремило Одјељење за књижевност Андрићевог института.

Ријеч је о десет научних радова који су били предмет интересовања научног скупа који је, поводом 200 година од рођења Петра Другог Петровића Његоша, одржан у Андрићграду од 16. до 18. децембра прошле године.

Уредник Зборника Младенко Саџак на промоцији је дао нагласак задацима Одјељења за књижевност Андрићевог иститута, од којих је навео да ће се бавити темама изучавања српског језика и културе кроз пројекте „Иво Андрић и српска књижевност 20. вијека“, затим „Српска књижевна традиција у Републици Српској“ и „Култура и духовност“.

Он је истакао да ће се ови пројекти реализовати кроз симпозијуме, семинаре, научне скупове и промоције и најавио да ће се већ сљедеће седмице у Андрићевом институту одржати симпозијум о Бранку Ћопићу.

Njegos u Andricgradu-prva knjiga

Професор Душко Певуља је подсјетио да је ова промоција трећи чин приче о Његошу у Андрићграду, истакавши да је први био подизање споменика највећем српском пјеснику, а други одржавање научног скупа о њему у граду од камена.

„Аутори прилога у Зборнику су истакнути научни радници из Ниша, Београда, Источног Сарајева и Бањалуке, који су у њима потенцирали сложеност и сликовитост Његошеве филозофске мисли“, рекао је Певуља.

Певуља је навео да је у тим радовима на најистакнутијем мјесту био Његошев „Горски вијенац“, а посебно женски ликови у њему, лик игумана Стефана и прича о првим преводима великог писца на руски језик.

Зоран Арсовић из Бањалуке је поручио да Његош учи људе како да се односе према властитој историји.

„Његош је видалац, он види свјетлост и у најцрњој тами, његова мисао је завјет. У српском језику посрћемо, што је знак да се распршујемо“, закључио је Арсовић.

Промоцији Зборника радова „Његош у Андрићграду“ присуствовао је и славни српски режисер Емир Кустурица.

СРНА

Scroll to Top