Први свјетски рат – сачињен план обиљежавања годишњице

14. априла 2014.

Andri?ev institut

Међународни научни одбор Андрићевог института из Андрићграда за обиљежавање 100 година од почетка Првог свјетског рата сачинио је план реализације обиљежавања ове значајне годишњице.

Осим научних, умјетничких и документарних садржаја, програмом је предвиђена и богата издавачка дјелатност у оквиру које су формиране три библиотеке.

Међународни научни одбор је на трећој сједници, одржаној јуче и данас у Андрићграду, утврдио теме и садржај Историјских свезака до краја године, те одлучио да први број међународног историјског часописа Андрићевог института изађе у јуну.

Часопис ће излазити два пута годишње и објављиваће прилоге домаћих и страних аутора, саопштено је из Међународног научног одбора Одјељења за историју Андрићевог института.

У раду сједнице, којом је предсједавао предсједник Одбора и директор Андрићевог института Емир Кустурица, учествовали су чланови Одбора: Олег Ајрапетов, Светозар Рајак, Мирослав Перишић, Перо Симић и Иван Обрадовић.

Међународни одбор Андрићевог института за обиљежавање 100 година од почетка Првог свјетског рата формиран је 1. децембра прошле године, када је и дефинисан програм обиљежавања јубилеја.

У оквиру овог програма предвиђене су бројне активности попут изложби, стручних разговора, издавачких пројеката, документарних филмова, умјетничких садржаја, филмских фестивала.

Међу планираним активностима предвиђено је да Одбор упознаје јавност са историјским садржајима о Првом свјетском рату и посредством Историјских свезака.

Одбор је 5. јануара представио први број Историјских свезака – препис писма некадашњег гувернера БиХ Оскара Поћорека написаног 28. маја 1913. године из кога је видљиво да су 13 мјесеци прије Сарајевског атентата и 14 мјесеци прије Аустроугарске објаве рата Србији постојали планови за почетак Првог свјетског рата.

Почетком фебруара промовисан је други број који садржи историјски значајан документ о томе како је адвокат Рудолф Цистлер утврдио озбиљне мањкавости и упитност начела легимитета судске пресуде „младобосанцима“.

Трећи број Историјских свезака, који је представљен 15. марта, између осталог, садржи преглед српске штампе о погромима Срба 1914. године, након Сарајевског атентата.

У Андрићграду јуче је представљен четврти број Историјских свезака у издању Историјског одјељења Андрићевог института, који је посвећен недовољно истраженој теми – рад болнице у Ваљеву 1914. и 1915. године, као јединственом примјеру хуманизма, не само у Првом свјетском рату, већ и у историји ратовања.

СРНА – Татјана Парађина

Scroll to Top