Сутра промоција мајског издања „Историјских свесака“

24. маја 2014.

Andrićev institut

У Андрићевом институту у Андрићграду сутра ће бити промовисано мајско издање „Историјских свесака“, које објављује Историјско одјељење Андрићевог института.

„Историјске свеске“ у мајском броју, између осталог, доносе оригинални документ у рукопису од 23. децембра 1913. године српског дипломатског представника у Бечу Јована Јовановића, који извјештава Београд да је Беч добио информацију од „земаљског поглавара“ у Сарајеву да се припрема атентат на највише аустроугарске званичнике.

О новом издању „Историјских свесака“, које се, као и претходна четири, бави Првим свјетским ратом, говориће директор Андрићевог института Емир Кустурица и директор Архива Србије Мирослав Перишић.

Промоција ће бити одржана са почетком у 12.00 часова у Андрићевом институту.

Међународни одбор Андрићевог института за обиљежавање 100 година од почетка Првог свјетског рата формиран је 1. децембра прошле године, када је и дефинисан програм обиљежавања ове значајне годишњице.

У оквиру програма предвиђене су бројне активности попут изложби, стручних разговора, издавачких пројеката, документарних филмова, умјетничких садржаја, филмских фестивала. Међу планираним активностима предвиђено је да Одбор упозна јавност са историјским садржајима о Првом свјетском рату и посредством „Историјских свесака“.

У Андрићевом институту 5. јануара представљен је први број „Историјских свесака“ – препис писма некадашњег гувернера БиХ Оскара Поћорека написаног 28. маја 1913. године из кога је видљиво да су 13 мјесеци прије Сарајевског атентата и 14 мјесеци прије аустроугарске објаве рата Србији постојали планови за почетак Првог свјетског рата.

Почетком фебруара промовисан је други број, који садржи историјски значајан документ о томе како је адвокат Рудолф Цистлер утврдио озбиљне мањкавости и упитност начела легимитета судске пресуде „младобосанцима“.

Трећи број „Историјских свесака“, који је представљен 15. марта, између осталог, садржи преглед српске штампе о погромима Срба 1914. године, након Сарајевског атентата.

Четврто издање промовисано је 13. априла, а посвећено је недовољно истраженој теми рада болнице у Ваљеву 1914. и 1915. године, као јединственом примјеру хуманизма, не само у Првом свјетском рату, већ и у историји ратовања.

СРНА – Татјана Парађина

Scroll to Top