НОВОСТИ
ГАЛЕРИЈА ЛУБАРДА
НАЈАВЕ

ПЕЧАТ ХУМАНИСТИКЕ

Изашавши на западну политичку обалу, као емигрант, Виктор Корчној је каткад приповедао о свом животу из хладноратовске перспективе. Био је то неминовни уступак јавном очекивању света у којем се обрео. Одједном је његов живот постао улог у резултанти дејстава која имају надлични карактер. Тако је његова аутобиографија добила политичку димензију. Он се сетио да је у совјетској делегацији на Турниру кандидата у Кирасаоу, 1962. године, био човек који није ни у каквој вези са шахом, већ је био пуковник КГБ-а. Управо је он оптужио јунака аутобиографије да се неприкладно понашао, јер је одлазио у казино.[1] Полицијски карактер совјетске државе дочаран је у дослуху са јунаковом давнашњом изложеношћу. Но, приповедни нагласак се налази у напетости у односу на сазнање о томе да се Корчној 1965. године учланио у КПСС.[2] Лукративни мотив који је водио такву одлуку допуњен је неуверљивим начелним мотивом.

Уочи градских избора у Новом Саду, поставило се питање да ли можда оживљава војвођански сепаратизам?

У уједињеној опозицији, која се налазила на месту 11 гласачког листића у Новом Саду, била је и Лига социјалдемократа Војводине – ноторна сепаратистичка странка (о којој сам детаљно писао овде 215-217). Због тога је премијер и могао за ову листу да иронично каже како је „суштински њихов кандидат Грухоњић“.

У једном од бројних тада уобичајених разговора професора Бранка Петрановића са нама млађим историчарима, 1990. године, а на тему еруптивног отварања питања судбине Југославије и Источне Европе изазваних рушењем Берлинског зида, рекао је: ’’Свет нас неће оставити на миру док не раздвоји два ока у глави (Србију и Црну Гору), а позлатили би нам друмове ако бисмо пристали да будемо Луксембург’’. 

Предлог резолуције Генералне скупштине Уједињених нација о „Међународном дану сећања на геноцид у Сребреници 1995. године“ изнова нас је подсетио на то да се геноцид не може ни сакрити нити прећутати. Покушавајте да заборавите, окрећите главу на другу страну, учите своју децу да се окрену будућности. Они који су геноцид починили, или њихови потомци, доћи ће по вас. На крају ће себе прогласити жртвама а вас - џелатима.

  У социјалистичком гласнику  Звоно, за годину II, у броју 17, од 8. марта 1919. године, на првој страници, штампана је пјесма «Умирање» Гаврила Принципа, са наднасловом «Урезано 1914. у сарајевском истражном затвору», и са фуснотом (подножном напоменом): «Ову нам је пјесму послао један пријатељ из провинције, а писао ју је пок. Гавро Принцип на војничкој шаљици са ексером у сарајевском војничком гарнизону. Доносимо ју као умни продукт нашег Гавре, да се види његова храброст и неклонулост духом и после самога чина».

У Вишеграду данас постоји црква Рођења Пресвете Богородице. Изграђена је након Аустро-угарске анексије Босне и Херцеговине 1878. године, у периоду од 1884. до 1886. године. Како се наводи, већинска муслиманска заједница се противила изградњи цркве у граду, нудећи локацију на Бан Пољу, што хришћани нису прихватили.

ОДЈЕЉЕЊА АНДРИЋЕВОГ ИНСТИТУТА

Одјељење за књижевност

Одјељење за српски језик

Одјељење за историју

Одјељење за филм и медије

Одјељење за османистику

Одјељење за друштвене науке

ВИДЕО ПОДКАСТ АНДРИЋЕВОГ ИНСТИТУТА

СВИ ВИДЕО СНИМЦИ>>

ДОКУМЕНТИ

Уговор о оснивању
Овде можете преузети Уговор о оснивању.
Статут
Овде можете преузети Статут и правилнике.
Извјештаји
Овде можете преузети извјештаје из претходних година.
Јавне набавке
Овде можете преузети информације о јавним набавкама.

АНДРИЋЕВ ИНСТИТУТ

Jавна установа Андрићев институт, основан 14. јуна 2013. Уговором о оснивању између Владе Републике Српске и Владе Републике Србије, као суоснивачима установе, бави се научноистраживачким радом у области друштвених и хуманистичких наука. У том смислу, Андрићев институт научној, академској и стручној заједници, као и широкој јавности, нуди један нови и цјеловитији концепт у истраживању, организацији, повезивању и промоцији различитих идеја и сазнања, у духу захтјева времена и окружења, кроз истраживачке пројекте, научне студије, публицистику, конгресе, конференције, симпозијуме, научне скупове, семинаре, округле столове, радионице, организацију едукативних, промотивних и других посебних догађаја, не само на простору Андрићграда, Републике Српске и Републике Србије, него и шире.

КОНТАКТ