Одлуку је саопштио жири за додјелу ове престижне награде чији је предсједник Мило Ломпар, те чанови Слађана Илић и Желидраг Никчевић.
Мирослав Максимовић један је од водећих српских пјесника, чија су дјела превођена на многе стране језике, а добитник је најцјењенијих српских књижевних награда.
Максимовић је аутор једанаест збирки поезије и двије књиге есеја, а рођен је у Његошеву 26. мај 1946. године.
Најважније Максимовићеве збирке су „Спавач под упијачем“, „Мењачи“, „1972“, „Сонети о животним радостима и тешкоћама“, „55 сонета о животним радостима и тешкоћама“, „Небо“, „Изабране песме“, „Београдске песме“, „77 сонета о животним радостима и тешкоћама“.
Руски писац Јевгениј Водолазкин доктор је филолошких наука, проучавалац старе руске књижевности и полиглота. Његова дјела су преведена на бројне језике и добитник је важних награда.
На српски језик су преведени сви његови романи „Отимање Европе“, „Лавр“, „Соловјов и Ларионов“, „Авијатичар“ и „Бризбејн“. У Србији је објављена и књига Водолазкинових есеја „Дом и острво или инструмент језика“.
Водолазкин је по објављивању награђеног романа рекао да његово дјело нема везе са истоименим градом, објаснивши да је „Бризбејн симбол одласка са друге стране земаљске кугле – циљ начињен од снова и од напора, који је недостижан“.
Главни јунак романа „Бризбејн“ је Глеб Јановски, виртуоз на гитари који на врхунцу своје каријере престаје да свира због Паркинсонове болести.
Нашавши се у Њемачкој, он покушава да сачува успомене које би могле да изблиједе, сјећајући се совјетске Украјине, дјетињства у Кијеву и губитка осјећаја велике домовине послије распада Совјетског Савеза. Изгледа као да је свуда био, осиму Бризбејну, гдје је сањао да отпутује.
„Велика награда Иво Андрић“ додјељује се од 2015. године, када су награђени Матија Бећковић и Владимир Кецмановић, а након њих лауреати су били Душан Ковачевић, Захар Прилепин, Ју Хуа, Бора Ђорђевић, Горан Петровић, Рајко Петров Ного, Драгослав Михаиловић, Гузељ Јахина, Милован Данојлић и Петер Хандке.