У Андрићевом институту, у организацији Одјељења за историју, 8. априла одржана је научна конференција на тему „Странице историје српско-руских односа у 19. и 20. веку“.
Научна конференција је организована поводом сто година од нестанка Руске царевине и рођења прве социјалистичке државе, стољећа од глобалног прелома на истоку Европе.
Одговоре на питања шта се дешавало прије, током и након 1917. године и које кључне појаве и догађаји су означили даљи развојни пут односа између два народа која су радикално изменила државне форме, тражили су водећи српски и руски историчари из реномираних високошколских и научно–истраживачких установа: др Константин Никифоров, директор Института за славистику Руске академије наука и гостујући професор Московског државног универзитета „М. В. Ломоносов“, др Андреј Л. Шемјакин, научни савјетник Института за славистику Руске академије наука, проф др Јарослав Вишњаков, проф. МГИМО, Дипломатске академије МИД РФ, др Горан Милорадовић, виши научни сарадник Института за савремену историју, др Александар Силкин, виши научни сарадник Института за славистику Руске академије наука, др Алексеј Тимофејев, виши научни сарадник Института за новију историју Србије, Предраг Лажетић, Музејски саветник Музеја ваздухопловства у Београду и др Мирослав Перишић, руководилац Одјељења за историју Андрићевог института.
Др Мирослав Перишић, руководилац Одјељења за историју рекао је да су односи Русије и Србије односи једне велике силе и једног малог народа. „У 19. вијеку Србија је започела своју борбу за ослобођење од турске власти, успјела је да се избори за државну независност и међународно признање. Истовремено је у балканском свијету Србија успјела да изгради своје демократске институције“, рекао је Перишић новинарима и додао да је Балкан увијек био предмет интересовања великих сила.
„То је вријеме када Србија одржава контакте и са другим царским престоницама и у свему томе руски утицај је био веома важан. Он се појачава почетком 20. вијека, посебно у вријеме пред Први свјетски рат и у току Првог свјетског рата долази до октобарске револуције која знатно утиче на дешавања“, каже Перишић.
