У Галерији „Петар Лубарда“ у Андрићевом институту, 21. октобра 2017. године, отворена је изложба академског сликара Владимира Дуњића из Београда.

Горица Ћећез из Андрићевог института рекла је да је задовољство бити домаћин ове изузетне, ликовно богате и концептуално необичне изложбе.

„У већем дјелу Галерије изложене су слике великог формата које приказују лица људи, али они нису третирани као портрети. У себи носе осјећај божанске присутност, нечег сакралног. А вео као саставни дио слике и као симбол прикривања и покривања доприноси осјећају мистичности и тајновитости. На крају умјетност јесте мистерија, виша сфера постојања“, истакла је Ћећез.

Он је додала да је ту и „Прокрустов музеј“, читава једна поставка у поставци базирана на античком миту, а која представља умјетников доживљај свијета.

„Приказује људе стиснуте и заробљене у задате калупе друштвених, моралних и многих других оквира, људе који живе без идентитета. Сагледавајући поставку у цјелости изложба заиста оставља утисак усамљености и осамљености данашњег човијека и запитаности над смислом његовог постојања“, рекла је Ћећез.

Аутор изложбе Владимир Дуњић рекао је да су изложене слике са двије различите тематике, једна су женски ликови прекривени веловима, а други је потпуно другачији.

„Кроз велове сам покушао да се уметности врати тајна, да се оно што је 20. век урадио, а то је деконструисање форме, на неки начин скинуо тајну са уметности, да кроз ово вратим тајну у уметност“, додао је Дуњић.

Он је истакао да је изложено око 15 слика и много ситних кутија.

Сликар Владимир Дуњић је рођен у Чачку 1957. године. Дипломирао је на Ликовној академији у Београду у класи професора Младена Србиновића 1981. године. Учествовао је на више групних и самосталних изложби, у земљи и иностранству. Члан је УЛУС-а од 1982. године. Живи и ради у Београду.

Срна