У организацији Одјељења за српски језик Андрићевог института, у Андрићграду је одржан научни скуп под називом „Књижевно стваралаштво Владимира Кецмановића“.

Први је добитник велике Андрићеве награде коју додјељује Андрићев институт, а коју је добио 2015. године за роман „Осама“.

Стваралаштво Владимира Кецмановића га са пуним правом сврстава уз Црњанског, Киша, Михиза. Ријеч је о писцу за кога се данас слободно може рећи да је врх српске књижевности, речено је на скупу.

– Не само врх српске књижевности по ономе што је читан него по ономе по чему се књижевност сама препознаје по језичко стилским особинама, и Кецмановићеви роман и он сам се могу препознати по свом стилу.Чим отворите једну или двије странице из било ког Кецмановићевог романа ви одмах знате заправо ко је њихов аутор – навео је Милош Ковачевић,  руководилац Одјељења за српски језик Андрићевог института.

У 21. вијеку глас Владимира Кецмановића у прози је изузетно значајан , јер по начинима на који активира теме антиутопије или социјалне маргине чини паралелу која се дешавала у прози 50-тих година, истакнуто је на скупу.

– Он је незаобилазан у ономе што је класика српске књижевности данас , али и много шире у оквирима свјетске књижевности , зато је важно да се његова дјела преводе , важно је да та рецепција буде што шира и што боља , и важно је када се налази у контексту неких важних литерарних награда као што је рецимо Даблинска књижевна награда – додала је Мина Ђурић, Филолошки факултет Београд.

И сам Кецмановић каже да му је велика част што су његова књижевна дјела наишла на озбиљна интересовања теоретичара књижевности, нарочито лингвиста.

– Код лингвиста сам мало зачуњен јер чујем ствари које самом мени никада не би пале на памет. Први сусрет је био са тим је изашао опширан текст када је „Топ“ изашао професора Ковачевића, тада сам први пут видио како то може да изгледа када о ономе што си написао изразито се научно разговара, и онда видиш ту ствари о којима ниси имао појма – истакао је Кецмановић.

Кецмановић је до сада између осталог објавио шест романа и кооаутор је романа „Каинов ожиљак“. Аутор је двије збирке приповједака као и трилогије „Немањићи“.