Поводом обиљежавања стогодишњице од смрти Петра Кочића у Андрићевом институту је организован дводневни научни скуп посвећен стваралаштву овог књижевника. Научним скупом који је одржан од 25. до 26. јуна у организацији Одјељења за књижевност Андрићевог института, почео је Први сајам књига у Андрићграду.

Учесници скупа, врсни познаваоци Кочићевог дјела из Србије и Републике Српске, расвијеетлили су из различитих углова неке мање познате аспекте његове стваралачке поетике.

Руководилац Одјељења за књижевност Андрићевог института, проф. др Александра Вранеш,   изнијела је детаље Кочићеве преписке од његове најраније младости везане за школовање на страни, преко контаката са националним радницима до његове пуне књижевне комуникације са колегама.

Говорећи о особеностима Кочићевог приповиједања, проф. др Јован Делић је указао на наглашену лирску линију у његовој прози и „јако осјећање за еротско и нагонско, и то доживљено из женске перспективе“. Делић је истакао да је Кочић творац најнеобичнијег књижевног јунака српске модерне, Мрачајског проте, а циклус прича о Симеуну ђаку сврстава међу врхунце „српске гогољевске традиције с елементима донкихотсва“.

Проф. др Сања Мацура је кроз опис и идентификацију типова фокализације у наративним текстовима Петра Кочића уочила да је у његовој прози „употреба одређеног типа фокализације примарно у функцији обликовања ликова и пројектовања хронотопа“, док се мр Јован Пејчић бавио дубинским структурама три остварења Петра Кочића: „Из староставне књиге Симеуна ђака“, „Молитва“ и „Слободи“. Он је указао на димензију која „оличава природу и смер националног самопрегора, молитвености и месијанског духа Кочићевог стваралаштва“.

На скупу је било ријечи и о флорално-фауналној симболици Кочићеве прозе, иронијским поступцима, језичким обиљежјима, симболици слободе и отпора, поетици лирске прозе, баштини народне мудрости као снази књижевног стваралаштва у модернизацији.[:en]

To mark the centenary of the death of Petar Kočić in Andric Institute was organized a two-day scientific conference dedicated to the creative work of this writer. With this scientific conference, which was held from 25 to 26 June, organized the Department of Literature of the Andrić Institute, also began the First book fair in Andrićgrad.

The participants, experts in Kočić’s works from Serbia and Republic of Srpska, illuminated from different angles some lesser known aspects of his creative poetics.

Head of the Department of Literature of the Andrić Institute, prof. Dr. Aleksandra Vraneš, presented the details of Kočić correspondence from his youth on the education abroad, through contacts with national workers to its full literary communication with colleagues.

Speaking about the peculiarities of Kočić’s storytelling, prof. Dr. Jovan Delić pointed to a pronounced lyrical line in his prose and „a strong feeling of erotic and instinctive, and it experienced from a woman’s perspective.“ Delić said that Kočić is the creator of the most unusual hero of the modern Serbian literature, that is priest from Mračaj, a Cycle of stories of Simeon, and it belongs to a“Serbian Gogol tradition with elements of Don Quixote’s way“.

Prof. Dr. Sanja Macura in the description and identification of the types of focalization in the narrative texts by Petar Kočić noted that in his prose „the use of a certain type of focalization is primarily a function of the design of the characters and design chronotope“, while Mr. Jovan Pejčić dealt with deep structures of three embodiments of Petar Kočić „From the book by Simeun, the Pupil”, „Prayer“ and „Freedom“. He pointed to a dimension which „embodies the nature and direction of the national overwork, piousness and the messianic spirit of Kočić’s work“.