Проф. др Александра Вранеш рекла је Срни да је на научном скупу о теми „Српска књижевност и Први свјетски рат“ успјешно остварена намјера организатора да се на основама савремених научних сазнања сагледа српска књижевност настајала током Великог рата и у поратном периоду.

Вранешова је навела да је ријеч о дјелима аутора који су били инспирисани дешавањима у вези са поводима, током или посљедицама Првог свјетског рата.

„Угледни посленици науке, културе и образовања на дводневном скупу у Андрићграду анализирали су поменуту тему у делима осведочених књижевних ауторитета, попут Андрића, Црњанског, Ћосића, Нушића, Растка Петровића, Вељка Петровића, Милана Кашанина, Пере Слијепчевића, Љубомира Симовића, али и оних којима теоретичари и историчари књижевности до сада нису посветили адекватну пажњу, попут Милована Војичића, Милоша Н. Ђорића, Миодрага Петровића“, појаснила је Вранешова.

Без обзира да ли је у питању роман, поезија, приповијетка, дневничка и мемоарска проза или новинске биљешке, каже она, критичку пажњу излагача заокупљале су семантичка, лингвистичка, политичка, етичка и естетска димензија дјела.

„О научној аргументованости и провокативности тема и приступа, поред већ објављеног зборника резимеа, сведочиће зборник радова који ће се појавити до краја године у новопокренутој едицији Научни скупови Одјељења за књижевност Андрићевог института“, истакла је Вранешова, додавши да је научни скуп, који је одржан 1. и 2. јула у Андрићграду, пратила и изложба о истој теми, коју је приредила Библиотека града Београда.

Вранешова је нагласила да је научни скуп одржан поводом 100 година од Видовданског атентата и почетка Првог свјетског рата, а у организацији Одјељења за књижевност Андрићевог института у Андрићграду, насталом на „честитој замисли и напорима Емира Кустурице да се слободи и љепоти умјетничког замаха, темељности и оригиналности научног истраживања поставе чврсти и можданик и насјеница“.

Говорећи о даљим плановима, Вранешова је најавила да ће Одјељење за књижевност Андрићевог института, поред научних конференција, развијати и друге пројекте битне за српску културу, самим тим и за свјетско књижевно насљеђе.

„Заједно са Филолошким факултетом Универзитета у Београду и Задужбином Иве Андрића у Београду, Одјељење за књижевност Андрићевог института треба да започне рад на приређивању и објављивању критичког издања Целокупних дела Иве Андрића, чему је основ дигитализована архива Андрићевих рукописа“, нагласила је Вранешова.

Према њеним ријечима, у плану Одјељења су и три едиције: Српски класици /започиње књигом Вукових текстова, приређивача Душана Иванића, Срби сви и свуда/, О српским класицима, Из књижевних архива, као и један научни часопис са међународним уредништвом.

СРНА – Татјана Парађина