Директор Института за српски језик Срето Танасић изјавио је Срни да српски језик и језичка политика мора бити један од стубова националне политике, нагласивши да Андрићев институт у Андрићграду својим активностима доприноси развијању и учвршћивању свијести да језик треба да буде у центру националног бића и културе.

Он је истакао да је као директор Института за српски језик посјетио Андрићев институт у Андрићграду и да не сумња да ће он у будућности, заједно с осталим националним институцијама у Републици Српској и Србији, доприносити јачању свијести о значењу српског језика и ћириличног писма.

Танасић је при том нагласио да је већ приликом летимичне шетње кроз Бањалуку, Бијељину и Београд уочљиво у каквом је стању српски језик и ћирилично писмо.

„Мало ћемо наћи фирми чији су називи написани ћирилицом. Исто тако на киосцима ћемо наћи мало листова штампаних ћирилицом… Књига има нешто више, али бих рекао недовољно. То је тај један показатељ о статусу српског језика и српског језика у српским националним срединама“, рекао је Танасић.

Он је нагласио да све то доказује да Срби као народ не дјелују на остваривању својих националних и културних интереса на дуге стазе.

„Ово сведочи као да нам је ћирилица била потрабна само док су Срби били биолошки угрожени. Да је то нешто привремено. Требало би да се окренемо и да видимо како раде и брину о свом језику други народи који су сличне величине попут нас, као што су Чеси и Словаци“, рекао је Танасић.

Он је указао да Срби, ма гдје живјели, нису довољно развили свијест да је брига о српском језику и писму стална брига, не само државе, већ свих који се језиком баве.

„Не може се ништа учинити док на нивоу државе не превлада мишљење да је језичка политика један од стубова укупне националне политике. Није смело да се деси да се разним реформама фонд српског језика у школама сведе на број часова опште-техничког или ликовног васпитања“, истакао је Танасић.

Говорећи о „туђицама“ које су „окупирале“ српски језик, Танасић је рекао да „не мора све што свијетом кружи да упадне у српски језик“.

„Српски језик никада није био потпуно затворен. Треба да прихватимо само оне речи за које нема замјене у српском језику, а ако је прихватимо да оне буде прилагођена законитостима нашег језика“, закључио је Танасић.

СРНА

Director of the Institute for Serbian language, Sreto Tanasić, says to SRNA that Serbian language and language policy must be one of the pillars of national policy, stressing that the Andrić Institute in Andrićgrad with its activities contributes to the development and strengthening of awareness that the language should be at the center of national being and culture.

He points out that as a director of the Institute for Serbian language he have visited the Andrić Institute in Andrićgrad and has no doubt that it will in the future, together with other national institutions in Republic of Srpska and Serbia, contribute to raising awareness about the importance of Serbian language and Cyrillic alphabet.

Tanasić thereby emphasizes that while walking through Banja Luka, Bijeljina and Belgrade it is evident the condition of Serbian language and Cyrillic alphabet.

„We can find few companies which names are written in Cyrillic. Also on newsstands can find few newspapers printed in Cyrillic … There are books in Cyrillic, more than newspapers, but I would say not enough. It is an indicator of the status of the Serbian language and Serbian language in the Serbian national environments,“ says Tanasić.

He points out that all this proves that the Serbs as a nation do not act to achieve their national and cultural interests in the long run.

„This testifies that we needed Cyrillic only when the Serbs were biologically vulnerable. It was something temporary. We should turn around and see what others do and how they take care of their languages, other nations that are of similar size, like us, like the Czechs and Slovaks,“ says Tanasić.

He points out that the Serbs, wherever they live, have not sufficiently developed awareness that care about Serbian language and alphabet is a constant concern, not only of the state but of all ones who are concerned with language.

„It can not be done anything until the state level realizes that the language policy is one of the pillars of the overall national policy. It should not happen that with a variety of reforms number of classes of Serbian language in schools be reduced on the same level as number of general technical education or art education,“ says Tanasić.

Speaking of „foreign words“ that „occupied“ Serbian language, Tanasić says that „not everything that orbits the world has to get into the Serbian language.“

„Serbian language has never been fully closed. We should borrow only those words for which there is no substitute in Serbian language, and if we borrow them then that words should be adapted to the laws of our language,“ concludes Tanasić.

SRNA