др Мирослав Перишић
Рођен је 4. децембра 1959. године на Убу. Гимназију је завршио у Ваљеву, а студирао,
дипломирао, магистрирао и докторирао на Филозофском факултету – Одељење за историју
Универзитета у Београду. По завршетку студија једну школску годину био је професор у средњој
школи, затим три године кустос-историчар у Народном музеју Ваљево, девет година
професионални уредник за историографију у издавачком сектору Војноиздавачког и новинског
центра у Београду, а од 1997. до 2007. године радио је у Институту за новију историју Србије, где је
и сада ангажован на научном пројекту у својству спољног сарадника у научном звању вишег
научног сарадника. На дужности директора Архива Србије налази се од 2007. године. Члан је
Одбора за историју Срба у 19. веку САНУ, руководилац Одјељења за историју Андрићевог
института и члан Међународног Одбора за обележавање стогодишњице Првог светског рата у
Андрићевом институту у Андрићграду.
Главна поља научног интересовања др Мирослава Перишића су усмерена ка националној
историји 19. и 20. века, а у оквиру тог тематског комплекса посебно ка историји града и
грађанског живота у Србији, дипломатској историји, историји Првог светског рата и историји елита.
Аутор је више од 150 научних и стручних радова, од којих 6 самосталних монографија у 8 издања,
5 монографија у коауторству и више од 20 зборника докумената и приређивачких дела. Аутор је
или коаутор већег броја архивистичких изложби, сталних изложбених музеолошких поставки и
пратећих каталога. Учесник је бројних домаћих и међународних научних скупова и конференција у
земљи и иностранству (Париз, Москва, Варшава, Брно, Свети Стефан, Марибор, Печуј, Државни
универзитет La Sapienza у Риму, Мадрид, Истанбул) и најзначајнијих међународних архивистичких
конференција (Квебек, Малме, Куала Лумпур, Малта, Париз). Предавања по позиву држао је на
Државном универзитету La Sapienza у Риму, на Универзитетима у Љубљани и Копру и на
Академском скупу у Мадриду. Одржао је више уводних реферата штампаних у целини на
домаћим и међународним научним конференцијама. Иницијатор је и руководилац свеобухватног
пројекта заштите и истраживања архивске грађе при српским православним црквеним
општинама, епархијама и црквама у Трсту, Бечу, Сентандреји, Дубровнику и Лондону, утемељивач
серија издања Архива Србије: Историја српске дипломатије – документа, Лични
фондови, Административни фондови, Визуелна историја, Библиотеке Подсећања, Мале
библиотеке Архива Србије и серије Из историје Архива Србије. Идејни је творац и руководилац
пројекта истраживања архивске грађе значајне за историју српског народа у руским архивима
Москви, у Државном архиву у Дубровнику, Државном архиву у Венецији и Османском архиву у
Истанбулу, а у оквиру програмске делатности Архива Србије (истраживање архивске грађе у
страним архивима значајне за историју српског народа). Руководилац је међународног научно-
истраживачког пројекта Москва – Србија, Београд – Русија 16-20. век, у оквиру којег су објављена 4
тома архивске грађе из руских и српских архива и руководилац пројекта Србија у Првом светском
рату у више томова. Истраживачко искуство стицао је у домаћим и страним архивима (Праг,
Москва, Трст, Дубровник, Беч, Сарајево, Лондон). Организатор је или члан организационих одбора
више међународних и домаћих научних скупова и конференција, члан бројних радних група и
стручних тела, програмски сарадник за архивску делатност међународног Форума словенских
култура, председник Радне групе за израду Нацрта закона о архивској грађи и архивској
делатности, председник Комисије за стручни испит из архивске делатности, главни и одговорни
уредник едиције Водич кроз архивску грађу Србије, члан више комисија за одбране докторских
дисертација, магистарских и мастер радова на Филозофском факултету Универзитета у Београду,
уредник више десетина историографских и архивистичких издања, члан више редакција стручних
часописа и Редакције Студије и монографије Института за новију историју Србије. Уредник је
издања Андрићевог института у едицији Знакови, научног часописа Векови у издању Андрићевог
института у Андрићграду и стручни консултант и учесник серијала емисија Радио-телевизије
Република Српска Рат за цивилизацију.
У периоду његовог руковођења Архив Србије је добио Сретењски орден II реда Председника
Републике Србије, Орден Светог Саве првог реда Српске православне цркве и Грамату Српске
православне црквене општине у Трсту.
Др Мирослав Перишић је добитник Плакете града Ваљева 1997. године за књигу Ваљево, град у
Србији крајем 19. века, Грамате Српске православне црквене општине у Трсту 2009. године,
''Златне архиве'' Фондације Александра Арнаутовића за допринос унапређивању архивске
делатности 2013. године и Награде Града Београда за друштвене и хуманистичке науке 2017.
године (са Јелицом Рељић) за књигу Култура Срба у Трсту 1751-1914.
У једном од бројних тада уобичајених разговора професора Бранка Петрановића са нама млађим историчарима, 1990. године, а на тему еруптивног отварања питања судбине Југославије и Источне Европе изазваних рушењем Берлинског зида, рекао је: ’’Свет нас неће оставити на миру док не раздвоји два ока у глави (Србију и Црну Гору), а позлатили би нам друмове ако бисмо пристали да будемо Луксембург’’.
Европску историју су одредиле империје. Све су настале на насиљу, а крајем 19. и почетком 20. века спремност да се оно поново примени добијала је на свом историјском убрзању. Ипак, све до 1914. империје су се уздржавале од покретања војски једна против друге.