МЕЂУНАРОДНА НАУЧНА КОНФЕРЕНЦИЈА[:en]INTERNATIONAL CONFERENCE

01.07.2018

1L9A7344

Ревизија историје која није базирана на научним сазнањима је штетна и води понављању историјских грешака, поручили су учесници дводневне Међународне научне конференције посвећене Првом свјетском рату, која се одржава у Андрићевом институту у Андрићграду.

Члан организационог одбора конференције под називом „Године које су промениле свет – Први светски рат у историји и историографији“ Светозар Рајак рекао је да је ова конференција важна не само по броју учесника, већ и по темама којима се бави.

„Данашњи дан је показао до које мере је ова конференција важна, не само по броју учесника, већ по томе што су покренута питања која се често не покрећу када је реч о Првом светском рату“, рекао је Рајак, који је професор економије на Лондонској школи.

Он је нагласио да многи аспекти тих питања нису присутни у историографији Првог свјетског рата код нас, али и у свијету.

Рајак каже да се на панелу о почетку рата говорило о неким новим сазнањима, те о томе до које мјере се Србија може сматрати кривом за почетак Првог свјетског рата.

„У панелу који се бавио ратом на Балкану имали смо прилике да слушамо анализе које су резултат истраживања у мађарским архивима, којима се историчари из Европе нису посебно бавили. У панелу о цивилним жртвама рата, заробљеницима, страдањима чули смо страшне податке о положају цивила током окупације, теми која да готово и није присутна у историографији Првог свјетског рата“, напоменуо је Рајак.

Он је рекао да је кроз панел о Версају, крају рата и посљедицама Првог свјетског рата презентована „жива историја“.

Историчар Велибор Видић из Ваљева говорио је о Ваљевској болници и њеном значају у Првом свјетском рату.

„Двадесети век није био само век страдања, већ и миграција и те велике миграције су почеле тако што је почео прогон Срба у БиХ и Срему. По званичним подацима Министарства финансија Краљевине Србије, преко 200.000 људи пребегло је у Србију, а од тога је 33.000 пребегло на територију ужичког краја, а остало је све пребегло у околину Ваљева“, додао је Видић.

Он је истакао да је то био трагичан догађај, јер је ријеч о великом исељавању народа, који није хтио да оде далеко у унутрашњост Србије, јер је сматрао да ће се рат брзо завршити и да треба да буде што ближе кући.

„Рат се продужио, а Ваљево је добило велики број становника, без обзира на људе који су се исељавали. У првом нападу Аустроугарске војске извршени су велики и страшни злочини над српским цивилима као што су вешања, убиства деце и слично“, нагласио је Видић.

Он је додао да је српски народ страдао са обје стране ријеке Дрине, те нагласио да су, након пада Ваљева, у том граду Аустроугарске снаге смјестиле своје болеснике и рањенике.

Историчар Боривоје Милошевић је говорио о приликама у БиХ након завршетка Првог свјетског рата.

„Почетком новембра 1918. године српска војска је прешла реку Дрину и постепено је почела ослобађати један по један град у БиХ. Гдје год да је долазила, српска војска је била свечано дочекивана и од Срба и Хрвата и муслимана. Владало је тројугословенско расположење код већине становништва“, истакао је Милошевић.

Он је додао да је вријеме које је долазило донијело нова разочарања и код Срба и код других народа.

Међународна научна конфренција која се бави тематиком Првог свјетског рата окупила је 26 реномираних историчара из Србије, БиХ, Русије, Велике Британије, САД, Шкотске и Ирске. 

На конференцији су учествовали историчари из иностранства др Олег Ајрапетов (Московски државни универзитет Ломоносов), др Шон Брејди (Тринити Колеџ, Даблин), Марко Гашић (Лондон), др Фјодор Гајда (Московски државни универзитет Ломоносов), др Јован Заметица (Велика Британија), др Гордана Илић Марковић (Бечки универзитет), Алан Каминг (Глазгов), проф. Брус Менинг (Универзитет Канзаса), др Светозар Рајак (ЛШЕ Лондон), др Дмитар Тасић (Универзитет ФедерикоII, Наполи), др Марвин Бенџамин Фрид (ЛШЕ Лондон), др Алексеј Тимофејев (Филозофски факултет Универзитета у Београду), др Миле Бјелајац (директор Института за новију историју Србије), Велибор Видић (Историјски Архив Ваљево), проф. др Александра Вранеш (Филолошки факултет Универзитета у Београду), проф. др Јован Делић (Филолошки факултет Универзитета у Београду), др Далибор Денда (Институт за стратегијска истраживања, Београд), проф. др Љубодраг Димић (дописни члан Српске академије наука и уметности), др Бојан Јовић (директор Института за књижевност и уметност), проф. др Милош Ковић (Филозофски факултет Универзитета у Београду), мр Предраг Лажетић (Ваздухопловни музеј, Београд), др Горан Милорадовић (Институт за новију историју, Београд), доц. др Боривоје Милошевић (Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци), др Војислав Павловић (директор Балканолошког института, Београд), др Радослав Распоповић (директор Историјског музеја Црне Горе, Црна Гора) и др Мирослав Перишић (директор Архива Србије и управник Одељења за историју Андрићевог института).

Ова научна конференција дала је нови допринос знањима о Првом светском рату. У оквиру ње, расправљана су питања почетка рата, Првог светског рата на Балкану и у Југоисточној Европи, окупацији, цивилним жртвама и ратним заробљеницима разарања, о крају рата и последицама Версајске конференције, као и поукама до којих се могло доћи таквом историјом, али размотрено је и на који начин и у којој мери је Први светски рат оставио трага у историографији, кинематографији и књижевности.

Зборник саопштења са саме конференције, биће објављен до краја године.

Конференција коју организује Андрићев институт завршава се данас.[:en]1L9A7344

A history revision that is not based on scientific knowledge is detrimental and leads to the repetition of historical errors, pointed out the participants of the two-day International Conference dedicated to the First World War, which is being held at the Andrić Institute in Andrićgrad.

A member of the organizing committee of the conference entitled „Years That Changed the World“ Svetozar Rajak says that this conference is important not only by the number of participants, but also by the topics it deals with.

„This day has demonstrated to what extent this conference is important, not only by the number of participants, but by the fact that has been raised issues, about the First World War, that are often not asked,“ says Rajak, a professor of economics at the London School of Economics and Political Science.

He emphasizes that many aspects of these issues are not present in the history of the First World War in our country, but also in the world.

Rajak says that in the panel about the beginning of the war has been spoken about some new facts, and to what extent Serbia could be considered the guilty for the beginning of the First World War.

„In the panel dealing with the war in the Balkans, we had the opportunity to listen analyzes that were the result of research in the Hungarian archives, which historians from Europe did not specifically deal with. In the panel on civilian victims of war, prisoners, and sufferings, we heard terrible data on the position of civilians during the occupation, a topic that is almost not present in the history of the First World War,“ Rajak notes.

He says that „living history“ was presented through the panel on Versailles, the end of the war and the consequences of the First World War.

Historian, Velibor Vidić, from Valjevo has spoken about the Valjevo Hospital and its importance in the First World War.

„The twentieth century was not only a century of starvation, but also migration, and these large migrations began with the persecution of Serbs in BiH and Srem. According to official data from the Ministry of Finance of the Kingdom of Serbia, over 200,000 people escaped to Serbia, of which 33,000 escaped to the territory of the region of Uzice, while the rest went to the vicinity of Valjevo,” Vidić adds.

He points out that this was a tragic event because it was a great emigration of the people, and they did not want to go far to the interior of Serbia, because they thought that the war would end soon and that it should be as close to home as possible.

„The war has extended, and Valjevo received a large number of inhabitants, regardless of the people who moved away. In the first attack by the Austro-Hungarian army, great and terrible crimes against Serb civilians were committed, such as hanging out, murdering children and the like,“ Vidić emphasizes.

He adds that the Serbian people were killed on both sides of the Drina River, and points out that, after the fall of Valjevo, the Austro-Hungarian forces placed their sick and wounded in that town.

Historian Borivoje Milošević has spoken about the situation in BiH after the end of the First World War.

„At the beginning of November, 1918, the Serbian army crossed the Drina River and gradually began to liberate one by one city in BiH. Wherever the Serbian army arrived, it was solemnly welcomed by Serbs, Croats and Muslims. There was a three-state mood among the majority of the population,“ says Milošević.

He adds that the time that was coming brought new disappointments to both the Serbs and other nations.

The international conference dealing with World War I has gathered 26 historians from Serbia, Bosnia and Herzegovina, Russia, Great Britain and Ireland.

The conference organized by Andrić Institute ends today.