Српски пјесник и бесједник Филип Вишњић представља раскршће између народне усмене поезије и писане књижевности и има велики значај у српском културном насљеђу, оцијењено је на научном скупу у Андрићевом институту поводом 250 година од рођења овог српског гуслара и творца српских народних пјесама.

Потпредсједник Академије наука и умјетности Републике Српске Љубомир Зуковић подсјетио је да је Филип Вишњић, иако слијеп, био на ратишту за вријеме Првог српског устанка.

„Био је у Лозници заједно са борцима и осећао свим својим чулима шта се збива међу устаницима“, рекао је Зуковић.

Према његовим ријечима, Вишњић је величанствено раскршће између усмене поезије коју је стварао народ и писане књижевности.

Руководилац Одјељења за књижевност Андрићевог института Александра Вранеш рекла је да је Вишњић, човјек којем је једно чуло било ускраћено несрећном судбином, задужио и српску хронику и историју.

Према њеним ријечима, он је својим посвећеним способностима и напорима успијевао да, слушајући оне који су предводили српски народ, опјева важне историјске догађаје.

„Значајне песме о Баји Пивљанину, о Првом српском устанку, о Марку Краљевићу, о Карађорђу, показују колико је дубоко зашао у српску традицију и колико је значајан за наше културно наслеђе“, додала је Вранеш.

Она је напоменула да Андрићев институт води рачуна о унапређењу научне, образовне, културне дјелатности у Републици Српској, повезујући културне, научне и образовне активности Српске и Србије на промоцији науке о књижевности, језику, историји, традицији и културни српског народа.

Професор Филозофског факултета Универзитета у Приштини Валентина Питулић каже да је на овом скупу покушала да открије шта је митолошко, а шта хришћанско у његовом стваралаштву.

„Певајући о буни Вишњић је имао одређено историјско наслеђе, које је вековима трајало, а у песми `Почетак буне против дахија` види се древност српског певања“, додала је Питулићева.

Она је указала на важност да се у овим временима постоји друго читање и да се проба открити нешто о чему није писано.

„То је да је наша епска поезија веома стара и наслања се на митолошки нанос, што говори да смо стар народ“, истакла је Питулићева.

Академик Миро Вуксановић подсјетио је да је име Филип стигло из грчког језика, а да његово основно значење каже да га носи човек који воли коње, који је јахач и путник у седлу.

„Можда зато Вожд у Филиповој песми Лазар Мутап и Арапин има седам стотина коња и нуди чувеном хајдуку да за себе једног одабере. Можда су зато Филипови устанички јунаци увек на коњима“, додао је Вуксановић.

На скупу у Андрићевом институту под називом „Филип Вишњић – пјесник и бесједник“ учествовали су и потпредсједник Матице српске Миодраг Матицки, професор Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Саша Кнежевић, професор Филолошког факултета Универзитета у Београду Бошко Сувајџић и професор Филолошког факултета Универзитета у Бањалуци Јеленка Пандуревић.

Организатор научног скупа је Одјељење за књижевност Андрићевог института.[:en]

Serbian poet and orator, Filip Višnjić, represents a crossroad between folk oral poetry and written literature and has great significance in Serbian cultural heritage, it was estimated at a conference in the Andrić Institute, on the occasion 250 years since the birth of this Serbian guslar and the creator of Serbian folk songs.

Vice President of the Academy of Arts and Sciences of Republic Srpska, Ljubomir Zuković, reminded that Filip Višnjić, although blind, was at the battlefield during the First Serbian Uprising.

„He was in Loznica together with the rebels and felt with all his senses what is happening among the rebels,“ Zuković said.

According to him, Višnjić is a magnificent crossroad between oral poetry produced by people and written literature.

The head of the Department of Literature of the Andrić Institute, Aleksandra Vraneš, said that Višnjić, a man whose one sense was denied by an unfortunate fate, also gave a lot to Serbian chronicle and history.

According to her, he managed that with his abilities and efforts, by listening to those who led the Serbian people, to make songs about important historical events.

„Significant songs about Baja Pivljanin, about the First Serbian Uprising, about Marko Kraljević, about Karađorđe, show how deep he entered into the Serbian tradition and how important it is to our cultural heritage,“ added Vraneš.

She noted that the Andrić Institute is taking care of the promotion of scientific, educational, cultural activities in Republic of Srpska, linking the cultural, scientific and educational activities of Republic of Srpska and Serbia to the promotion of the science of literature, language, history, tradition and the cultural Serbian people.

Professor of the Faculty of Philosophy of the University of Prishtina, Valentina Pitulić, said that at this gathering she tried to discover what is mythological and what is Christian in his creation.

„Singing about the Uprising, Višnjić had a certain historical heritage, which had lasted for centuries, and in the song „The Beginning of the Revolt against the Dahijas“, you may see the age of Serbian singing,“ added Pitulić.

She pointed out the importance of having another reading in these times and trying to discover something that was not written about.

“Our epic poetry is very old and relies on mythological layer, this tells us that we are an old people,“ Pitulić pointed out.

Academician Miro Vuksanović reminded that the name Filip arrived from Greek, and that its basic meaning is that a man who loves horses, who is a rider and a passenger in the saddle.

„Perhaps that is why Vozhd in Filip’s song “Lazar Mutap and the Arabian” has seven hundred horses and offers a famous haiduk to choose one for himself. Perhaps that is why Filip’s rebellious heroes are always on horseback,“ added Vuksanović.

Miodrag Maticki, Vice-President of Matica Srpska, Professor of the Faculty of Philosophy, University of East Sarajevo Saša Knežević, Professor of the Faculty of Philology at the University of Belgrade, Boško Suvajdžić, and Professor of the Faculty of Philology, University of Banja Luka Jelenka Pandrurević participated the conference „Filip Višnjić – A Poet and an Orator“ Pandurevic in the Andrić Institute.

The organizer of the conference is the Department of Literature of the Andrić Institute.