Андрићев институт је на Првом сајму књига у Андрићграду представио још једно своје издање. Књига др Маје Радонић Стуб сећања српске културе: есеји Миодрага Павловића, настала као резултат истраживања за докторску тезу, попунила је велику празнину у српској науци о књижевности, нагласио је др Јован Делић, професор Филолошког факултета Универзитета у Београду.

Делић је упознао присутне са садржајем књиге и нагласио да Миодраг Павловић српску књижевност није сагледавао само кроз 19. и 20. вијек, већ је успоставио нит српске књижевности од памтивјека до данас, од народне поезије до савремених дијела. „Миодраг Павловић је врхунски пјесник који је, уз Васка Попу, промијенио схватање лирике и унио дух модерности у српску књижевност у другој половини 20. вијека.“ Он је додао да књига Маје Радонић доноси систематизован и прецизан увид у Павловићев есејистички опус и сложио се са оцјеном да је у питању елиотовска фигура српске књижевности.

Маја Радонић је као посебну вриједност есејистике Миодрага Павловића нагласила успостављање континуитета, а самим тим и идентитета српске књижевности, као и дугогодишњи предани рад на преврједновању српске пjeсничке традиције. Говорећи о знаменитој Антологији српског пjeсништва, она је додала: „Да је Павловић сачинио само ову књигу српског пјесништва и њене предговоре, то би био огроман и значајан допринос нашој књижевној мисли. Ако уз њу додамо сва оригинална и бриљантно исказана сазнања, која је уткао у своје дјело, без претеривања можемо рећи да још нико није у толикој мјери учинио значајном српску есејистику као Миодраг Павловић.“[:en]

The Andrić Institute at the Book Fair in Andrićgrad presented another of its edition, a  book by Dr. Maja Radonić „Pillar of Remembrance of Serbian Culture: Miodrag Pavlović’s essays”. This book was written as a result of the research for his doctoral thesis and it filled a large gap in the Serbian literary science, said Dr. Jovan Delić, professor at the Faculty of Philology, University of Belgrade.

Delić briefed the participants with the contents of the book and pointed out that Miodrag Pavlović did not viewed Serbian literature only from the 19th to 20th century, but he had established thread of Serbian literature from time immemorial to the present day, from folk songs to contemporary pieces. „Miodrag Pavlovic is a superior poet who, with Vasko Popa, changed the perception of lyricism and brought the spirit of modernity in Serbian literature in the second half of the 20th century.“ He added that the Maja Radonić’s book brings a systematic and precise insight into Pavlović’s essayistic work and agreed with the assessment that he was Eliot’s figure of Serbian literature.

Maja Radonić as a special value of essays by Miodrag Pavlović emphasized the establishment of continuity, and therefore the identity of Serbian literature, as well as their many years of work on the overvaluation Serbian poetic tradition. Speaking of the famous Anthology of Serbian poetry, she added: „If Pavlović made only this book of Serbian poetry and its prefaces, that would be huge and significant contribution to our literary thoughts. If we add it to the original and brilliantly presented findings that he wove into his work, no exaggeration to say that no one has so far made significant Serbian essays as Miodrag Pavlovic.“