ДОДЈЕЛA „ВЕЛИКЕ НАГРАДЕ ИВО АНДРИЋ“[:en]AWARDING THE „GRAND PRIZE IVO ANDRIĆ“

28.01.2018

nagrada

Члан жирија за додјелу „Велике награде Иво Андрић“ Емир Кустурица рекао је данас у Андрићграду да је Андрићев институт трећи пут наградио људе чији су живот и дјело у сагласности са оним што је жири прочитао, односно са њиховим дјелима.

„Награду су добили наши велики савременици и то један са удаљене тачке- кинески пицас Ју Хуа, а један са веома блиске – српски писац Борисав Бора Ђорђевић, и утолико је веће задовољство. Најважније код награде је ко је добио и зато смо ми и одлучили да они буду овогодишњи лауерати“, истакао је Кустурица.

У обраћању посјетиоцима и лауреатима приликом данашњег уручивања „Велике награде Иво Андрић“ у Андрићевом институту, Кустурица је рекао да у српској традицији постоји нешто што нема ниједан народа на свијету, а то је одговор на питање како је заправо дошло до прве српске револуције 1804. године када није било средње класе.

„Енглески путописац, а и наши историчари тврде да нема народа који је толико памтио јуначке пјесме, нити има народа у коме је политичка свијест стварана управо на тај начин. Постоји наставак те књижевности која је на неки начин била усмена и која се доласком технологије идеално уклопила у вријеме телевизије.

Међутим, у колони стваралаца који су били паметнији од оних `мртвих пухала` који су писали стихове, које никад нико није читао, а таквих има највише, предњачи Душко Радовић који је својом памећу и виспреним досјеткама у једној реченици знао да испише читав роман. Као и Душко Трифуновић, који је цијели свој живот посветио рокенролу, а готово да га никад нико није споменуо“, нагласио је Кустурица.

Он је навео да је рокенрол уопште, уз филм и џез, највећа измишљотина 20. вијека који је могао да опстане толико дуго само на савршеним текстовима.

„Радовић је од дневних баналности правио роман и баналност претвори у умјетност, а то је да се осјети вјечна тема и на неки начин подстакне идеја да човјек мисли“, истакао је Кустурица.

С друге стране, каже он, постоји отвореност те бивше Југославије, а и Србије данас према читавом свијету, посебно према удаљеним тачкама. „Овог пута смо у Кини пронашли једну врсту литерарног братства, односно човјека који је научио да трпи скоро као и ми, ако не и више и из тога је израсла велика литература“, рекао је Кустурица.

Када упоредимо нас са остатком свијета, каже он, ми иза њих не заостајемо чак ни у ономе што у Нобеловим наградама пише као објашњење зашта је један рокер добио награду а не неки писац који такође може да буде добар, само је није добио.

„Тако је и овај пут. Награде су добили наши велики савременици са удаљене тачке, а један са врло блиске. И утолико је веће задовољство што већ трећи пут награђујемо, а то је најважније код награде – ко је добио, људе чији је живот и дјело у сагласности са оним што смо прочитали и одлучили на крају да им додијелимо ‘Велику Андрићеву награду’“, нагласио је Кустурица.

О приповједачкој умјетности књижевника Ју Хуа говорио је предсједник жирија професор Јован Делић у бесједи „Блиске приче са далеког Истока“, у оквиру које је представио три романа овог кинеског писца.

„На авангардне поступке приповједања подсјећа и повјерење Ју Хуа у људски говор и разговор. Управо како људи говоре, тако су и исприповиједани његови романи“, истакао је Делић.

Према његовим ријечима, Ју Хуа има изразио критички однос према стварности, али се његова проза не може објаснити, нити тумачити само у социјалним релацијама.

„Напротив, највриједније је у њој оно изнад социјалне равни у досезању општељудских вриједности и одржању живота као врхунске вриједности у наизглед ситним стварима, у порцији пржене свињске џигерице и боци жутог вина“, навео је Делић.

Прича је, каже он, оно што остаје иза човјека, иза смрти, што се памти, што увијек нешто значи и битно казује о човјеку, прича је и оно што смрт одгађа и поништава.

„То доиста чини Ју Хуа у својим романима. То је једно од основних поетичких увјерења овог писца по којем је близак нашем Иви Андрићу, чијим га именом данас награђујемо“, оцијенио је Делић.

Предсједник Управног одбора Андрићевог института књижевник Матија Бећковић рекао је да Савиндан, Андрићград и данашњи чин уручења „Велике награде Иво Андрић“ заслужују дубљу и заснованију ријеч од оне коју он може рећи.

„Тешим се да је и немогуће у овом часу одужити толики дуг и одједном надокнадити све што је пропуштено да се каже и `скине паучина с очију` наше културне стварности и окоштаног вредновања уметника и уметности. Не можемо претерати у похвалама Андрићграду и његовој превратничкој мисији, а ни у похвалама жирију који се поклонио једном осведоченом, културном феномену и донео једну прекретничку, далекосежну одлуку која руши све предрасуде и досадашње стереотипе“, истакао је Бећковић на свечаном уручењу „Велике награде Иво Андрић“.

Бећковић је рекао да се овој одлуци жирија радују и живи и никад неумрли Петровићи Растко и Брана, и Растко Немањић и Петар Други Петровић Његош и Иво Андрић и неброј оних који су усрећени стиховима Боре Ђорђевића.

„Шта су гусле ако нису будућа гитара и шта је Филип Вишњић ако није будући Бора Ђорђевић који је `запржио чорбу` толиким јаловим учитељима хартије и родитељима `мртвих слова на папиру`, спајајући мелодију и реч, музику и поезију, политику и поетику, он и његови саборци вратили су поезији изгубљену милионску публику. Зато је с правом речено да се Бора Ђорђевић на енглеском зове Боб Дилан, а Боб Дилан на српском Бора Чорба“, истакао је Бећковић.

Он је додао да је на свакоме да одлучи да ли то име више губи у преводу или у оригиналу, то јест ко је од њих двојице бољи.

„Што се нас тиче, ми смо се заједно са жиријем одлучили“, рекао је Бећковић, честитајући лауреатима, а посебно Бори Ђорђевићу с обзиром на то да је награда уручена на дан Светог Саве, првог српског писца и просвјетитеља.

Срна[:en]

nagrada

Today in Andrićgrad a member of the jury for awarding the „Grand Prize Ivo Andrić“ Emir Kusturica said that the Andrić Institute awards for the third time people whose life and work are in accordance with what the jury read, that is, with their works.

„The prize was won by our great contemporaries, one from a distant point – Chinese writer Yu Hua, and one from a very close – Serbian writer Borisav Bora Đorđević, and that is why the our pleasure is greater. The most important thing for the prize is who got it and that is why we decided that they will be this year’s laureates,“ said Kusturica.

In addressing visitors and laureates at today’s awarding the „Grand Prize Ivo Andrić“ at the Andrić Institute, Kusturica said that there was something in the Serbian tradition that did not have any nation in the world, which was the answer to the question how the first Serbian revolution in 1804 actually occurred. year when there was no middle class.

„An English travel writer and our historians claim that there are no nation that remembered the heroic song, nor have there a nation which consciousness is created precisely in this way. There is a continuation of this literature, which in some way was oral and, with the advent of technology, ideally fit into the time of television.

However, in the column of creators who were smarter than those „dead blowers“ who wrote the verses, which nobody ever read, and such are the ones most precious, Duško Radović, who with his wit and witticism knew how to write the whole novel i just one sentence. Also Duško Trifunović, who devoted his entire life to rock and roll, and almost never mentioned it,“ Kusturica pointed out.

He said that rock and roll, in general, with film and jazz, was the greatest invention of the 20th century, which could survive for so long only in perfect lyrics.

„Radović made a novel from the daily banality and turned the banality into art, in order to sense the eternal theme and in some way stimulate the idea that a person thinks,“ Kusturica pointed out.

On the other hand, he says, there is openness of that former Yugoslavia, and of Serbia today to the whole world, especially to remote points. „This time in China we have found a kind of literary fraternity, that is, a man who learned to suffer almost as much as we, if not more, and from this a great literature has grown,“ said Kusturica.

When we compare ourselves with the rest of the world, he says, we do not lag behind them, even in what Nobel Prizes writes as an explanation for why a rocker got the prize, and not a writer who could also be good, he just did not get it.

„That is also what happened this time. The awards were won by our great contemporaries from a distant point, and one from very near one. And our pleasure is even greater because we are awarding for the third time, and this is the most important thing for the award – who got it, the people whose life and work are in accordance with what we read and decided in the end to award them ‘The Great Prize Ivo Andrić’,“ emphasized Kusturica.

The narrative art of writer Yu Hua was spoken by the president of the jury, Professor Jovan Delić, in the article „Close Stories from the Far East“, in which he presented three novels of this Chinese writer.

„The avant-garde narration reminds us of Yu Hua’s trust in human speech and conversation. His novels are written precisely as people speak,“ Delić pointed out.

According to him, Yu Hua has expressed a critical attitude towards reality, but his prose can not be explained or interpreted only in social relations.

„On the contrary, the most valuable thing in it is what is above the social level in achieving universal values and maintaining life as a superior value in seemingly small things, in the portion of fried pork liver and a bottle of yellow wine,“ said Delić.

The story, he says, is what remains behind a man, behind death, what is remembered, what always means something and tells us a lot about man, the story is also what postpones and abolishes death.

„That is what Yu Hua does in his novels. It is one of the basic poetical beliefs of this writer that is similar to our Ivo Andrić, with whose name we are rewarding him today ,“ Delić assessed.

The president of the Board of the Andrić Institute, writer Matija Bećković, said that Savindan (Saint Sava Day), Andrićgrad and today’s awarding ceremony of the „Grand Prize Ivo Andrić“ deserves a deeper and more based word than the one he can say.

„I am struggling that it is impossible at this time to pay off such a debt and at the same time make up for everything that has been missed to say and „take away the cobweb from the eyes“ of our cultural reality and the artificial evaluation of artists and art. We can not exaggerate the Andrićgrad and his pre-emptive mission, and in the praise of the jury who gave himself to one recognized, cultural phenomenon, and brought a turning, far-reaching decision that ruins all the prejudices and stereotypes to date,“ Bećković pointed out at the ceremony of awarding the „Grand Prize Ivo Andrić „.

Bećković said that this decision of the jury overwhelmed living and never-ending Petrović Rastko and Branko, and Rastko Nemanjić and Petar II Petrović Njegoš and Ivo Andrić and a countless number of those who are happy with the Bora Đorđević’s verses.

„What are the gusle if they are not a future guitar and what is Filip Višnjić if he is not future Bora Đorđević who has revenged to so many reckoning teachers of paper and parents of dead letters on paper, connecting the melody and word, music and poetry, politics and poetics, he and his comrades returned poetry to a lost million audience. That is why it is rightfully said that Bora Đorđević in English is Bob Dylan, and Bob Dylan in Serbian is Bora Čorba,“ Bećković pointed out.

He added that it is up to everyone to decide whether this name is lost in translation or in the original, that is, who is better than these two.

„As far as we are concerned, we decided together with the jury,“ said Bećković, congratulating the laureates, and especially Bora Đorđević, given that the award was presented on St. Sava Day, the first Serbian writer and educator.