Научна конференција „Српско писано насљеђе и историја средњовјековне Босне и Хума“ почела је у Андрићевом институту у Андрићграду.

Конференција је посвећена питањима језичког, књижевног, историјског и општекултурног насљеђа српског народа у БиХ. На конференцији ће бити разматрана најактуелнија питања која су данас предмет учесталих ненаучних злоупотреба, питања историјског утемељења средњовјековне Босне и Хума, питање језика и писма старих текстова, као и њиховог духовног изворишта.

Истраживања српске писане грађе са територије средњовјековне Босне и Хума окупила су у Андрићграду на једном мјесту историчаре, историчаре језика, књижевности, умјетности и цркве.

– Окупли смо се у циљу добијања једне комплетне слике средњовјековне српске културе, која се последњих година и маргинализује, али и кривотвори – истиче Зорица Никитовић, професор Филолошког факултета из Бањалуке.

Теме реферата су разнолике, али сва истраживања језика, писма и споменика показују да су Босна, Рашка и Хум били јединствена цјелина.

– Сва истраживања језика и писма средњовјековне Босне показују да су Босна, Рашка и Хум били јединствени, с тим што је Босна у многим сегментима била архаична – истиче Професор Филозофског факултета у Новом Саду Јасмина Грковић Мејџор.

Потпредсједник Српске академије наука и уметности Љубомир Максимовић најавио је да ће говорити о византијским извјештајима о присуству Срба између Јадранског мора и Дрине.

Један од циљева скупа је да се јавности представе сви релевантни извори који показују чијем националном корпусу припадају Мирослављево јеванђеље, Повеља Кулина бана , стећци на простору Босне, али и спознаја о цјеловитости која повезује српско средњовјековно језичко-књижевно насљеђе.

Срна