Свечана додјела друге по реду Награде „Иво Андрић“ одржана је у Андрићевом институту 27. јануара 2017. године. Жири је радио у следећем саставу: Јован Делић (председник), Желидраг Никчевић и Владимир Кецмановић.
Награда „Иво Андрић“ додјељује се у двије категорије: за укупан животни допринос српској књижевности аутора, који је и у протеклих пет година објавио запажено дјело и за најбољи роман, објављен први пут, у Републици Српској и Републици Србији, на српском језику, од 1. јануара до 31. децембра, или за прозно дјело објављено у свијету у претходних пет година које је имало снажан утицај на српску књижевност.
За укупно књижевно стваралаштво и за драмско дјело Хипноза једне љубави награђен је Душан Ковачевић. Он је данас не само водеће има српске драме, већ и један од најзначајнијих европских драмских писаца и смехотвораца, а његове драме Маратонци трче почасни круг, Радован Трећи, Сабирни центар, Балкански шпијун, Свети Георгије убива аждаху, Клаустрофобична комедија, Професионалац,Урнебесна трагедија, Контејнер са пет звездица, Генерална проба самоубиства и друге, објављене у његовим петотомним Сабраним делима, све су одреда ремек-дјела која имају изузетан статус код књижевне критике и код публике.
За роман Обитељ и за књигу приповједака Седам живота награђен је руски писац Захар Прилепин. Роман Обитељ тематизује логор на Соловкама из којега ће се развити чувени Архипелаг ГУЛАГ. Стварањем илузије истинитости и увјерљивости слике логора, бављењем једним од највећих зала прошлога вијека, мајсторским индивидуализовањем јунака и увођењем толстојевског бројног „персонажа“ у роману, изврсним и бројним дијалозима, драматичним и непредвидивим односима међу јунацима са пуно преокрета, вјештим коришћењем документарности, сликом човјекове сложености и упорности живота да се одржи у тешким условима, дочаравањем неугасивих људских жеља за љубављу и нагонског у човјеку, храброшћу да се суочи са ужасима човјека и историје, Прилепин је постао писац чије ће слике ХХ века и визија свијета остати релевантним за долазећа времена. Непредвидљивост у вођењу сижејних линија и неочекивани заокрети у дочаравању судбина карактеришу и краћу Прилепинову прозу. Новелистичка збирка Седам живота то потврђује, следећи Прилепиново уверење да је живот непредвидљив и да га у приповједању треба слиједити и поштовати.
Наградом „Иво Андрић“ истичу се на почетку ХХI вијека водећа имена српске и свjетске књижевности, која граде књижевни канон. Признаје им се књижевна вриједност, самерава сопствена са свјетском културом, подиже ниво читалачког укуса и интересовања књижевне публике, развија културни дијалог и аутохтони идентитет. Ово награђивање, у општој политици, књижевне, културне и језичке фрагментације, представља чин високе друштвене, моралне и књижевно-историјске одговорности.
