НОВОСТИ
ГАЛЕРИЈА ЛУБАРДА
НАЈАВЕ

ПЕЧАТ ХУМАНИСТИКЕ

У разумевању и тумачењу књижевног искуства увек постоји особена двострукост. Иако је мало који тумач спреман да је отворено призна, она се може препознати у различитим садржајима књижевне херменеутике. У књизи Поглед на свет Достојевског, која је код нас објављена под именом Дух Достојевског, Николај Берђајев наглашава двострукост своје интерпретативне оптике. Јер, он објашњава како се спрема да напоредо са анализом књижевног искуства писца Браће Карамазова изложи и своје сопствене погледе на теме које поставља као сидришта уметности Достојевског. Нема сумње у то да оваква усмереност – како је то нагласио Никола Милошевић – подразумева начелну несагласност токова књижевне интерпретације: било као несагласност са анализираним садржајем, било као несагласност унутар аргументације тумача.

Уочи градских избора у Новом Саду, поставило се питање да ли можда оживљава војвођански сепаратизам?

У уједињеној опозицији, која се налазила на месту 11 гласачког листића у Новом Саду, била је и Лига социјалдемократа Војводине – ноторна сепаратистичка странка (о којој сам детаљно писао овде 215-217). Због тога је премијер и могао за ову листу да иронично каже како је „суштински њихов кандидат Грухоњић“.

У једном од бројних тада уобичајених разговора професора Бранка Петрановића са нама млађим историчарима, 1990. године, а на тему еруптивног отварања питања судбине Југославије и Источне Европе изазваних рушењем Берлинског зида, рекао је: ’’Свет нас неће оставити на миру док не раздвоји два ока у глави (Србију и Црну Гору), а позлатили би нам друмове ако бисмо пристали да будемо Луксембург’’. 

На Видовдан нам се, заслепљеним привидима, враћа вид. Ми, истина, свакога дана и свакога трена гледамо и бирамо између Небеског и земаљског царства, између истине и лажи, правде и насиља, подвига и страха. Али на Видовдан све сагледавамо боље и јасније, као што са врха споменика на Гази местану, као на длану, видимо цело Косово поље и, у даљини, Метохију. На Видовдан осећамо на себи очи предака, знамо да нас они виде. И тада се, увек и изнова, питамо: јесмо ли остали у Завету?

  У социјалистичком гласнику  Звоно, за годину II, у броју 17, од 8. марта 1919. године, на првој страници, штампана је пјесма «Умирање» Гаврила Принципа, са наднасловом «Урезано 1914. у сарајевском истражном затвору», и са фуснотом (подножном напоменом): «Ову нам је пјесму послао један пријатељ из провинције, а писао ју је пок. Гавро Принцип на војничкој шаљици са ексером у сарајевском војничком гарнизону. Доносимо ју као умни продукт нашег Гавре, да се види његова храброст и неклонулост духом и после самога чина».

У Вишеграду данас постоји црква Рођења Пресвете Богородице. Изграђена је након Аустро-угарске анексије Босне и Херцеговине 1878. године, у периоду од 1884. до 1886. године. Како се наводи, већинска муслиманска заједница се противила изградњи цркве у граду, нудећи локацију на Бан Пољу, што хришћани нису прихватили.

ОДЈЕЉЕЊА АНДРИЋЕВОГ ИНСТИТУТА

Одјељење за књижевност

Одјељење за српски језик

Одјељење за историју

Одјељење за филм и медије

Одјељење за османистику

Одјељење за друштвене науке

ВИДЕО ПОДКАСТ АНДРИЋЕВОГ ИНСТИТУТА

СВИ ВИДЕО СНИМЦИ>>

ДОКУМЕНТИ

Уговор о оснивању
Овде можете преузети Уговор о оснивању.
Статут
Овде можете преузети Статут и правилнике.
Извјештаји
Овде можете преузети извјештаје из претходних година.
Јавне набавке
Овде можете преузети информације о јавним набавкама.

АНДРИЋЕВ ИНСТИТУТ

Jавна установа Андрићев институт, основан 14. јуна 2013. Уговором о оснивању између Владе Републике Српске и Владе Републике Србије, као суоснивачима установе, бави се научноистраживачким радом у области друштвених и хуманистичких наука. У том смислу, Андрићев институт научној, академској и стручној заједници, као и широкој јавности, нуди један нови и цјеловитији концепт у истраживању, организацији, повезивању и промоцији различитих идеја и сазнања, у духу захтјева времена и окружења, кроз истраживачке пројекте, научне студије, публицистику, конгресе, конференције, симпозијуме, научне скупове, семинаре, округле столове, радионице, организацију едукативних, промотивних и других посебних догађаја, не само на простору Андрићграда, Републике Српске и Републике Србије, него и шире.

КОНТАКТ