НОВОСТИ
ГАЛЕРИЈА ЛУБАРДА
НАЈАВЕ

ПЕЧАТ ХУМАНИСТИКЕ

Када уђе на београдско Ново гробље, чије је име у нескладу са сазнањем о томе да је практично затворено, па делује као камена успомена на људе и времена, први надгробни споменик на који човек наилази је висок и од тамног мермера. Опасан је гвозденом и украсном оградом, исплетеном од кривудавих линија, која се љуља када се малена капија одшкрине.

Већ сам довољно стар да могу да пишем сећања, а ову тему сам одабрао као прву зато што ми се чини да је о њој мало, а каткад и погрешно писано.

Има прегршт снимака данашњих извођења – свако може да укључи телефон и сними певање на позорници. Зато добро знамо како ко данас пева. Али, готово да нема снимака живих оперских наступа из Београда осамдесетих. Отуда појава да, који год певач из тог доба да се помене, сви одједном постају „велики уметници“, „незаборавне примадоне“ и „љубимци публике“. А није тако било.

У једном од бројних тада уобичајених разговора професора Бранка Петрановића са нама млађим историчарима, 1990. године, а на тему еруптивног отварања питања судбине Југославије и Источне Европе изазваних рушењем Берлинског зида, рекао је: ’’Свет нас неће оставити на миру док не раздвоји два ока у глави (Србију и Црну Гору), а позлатили би нам друмове ако бисмо пристали да будемо Луксембург’’. 

У српској науци и јавности постепено сазрева свест о геноциду као средишњем историјском искуству српског народа у 20. веку. Сама реч „геноцид“ новијег је порекла, али она означава много старију појаву свесног, намерног уништења једне заједнице. Зна се, наравно, да геноцид током историје нису искусили само Срби. О геноциду над Србима се међутим, за разлику од Холокауста или геноцида над Јерменима, у свету мало зна.

Драгослав Михаиловић је писац који је, кад је у питању однос књижевног или стандардног језика  и језика књижевности,  направио  прекретницу у србистици. Наиме, од Вука па све до шездесетих година XX вијека готово да се могао ставити знак једнакости између српског књижевног језика и језика српске прозне књижевности.

У Вишеграду данас постоји црква Рођења Пресвете Богородице. Изграђена је након Аустро-угарске анексије Босне и Херцеговине 1878. године, у периоду од 1884. до 1886. године. Како се наводи, већинска муслиманска заједница се противила изградњи цркве у граду, нудећи локацију на Бан Пољу, што хришћани нису прихватили.

ОДЈЕЉЕЊА АНДРИЋЕВОГ ИНСТИТУТА

Одјељење за књижевност

Одјељење за српски језик

Одјељење за историју

Одјељење за филм и медије

Одјељење за османистику

Одјељење за друштвене науке

ВИДЕО ПОДКАСТ АНДРИЋЕВОГ ИНСТИТУТА

ВИДОВДАНСКЕ СВЕЧАНОСТИ У АНДРИЋГРАДУ: Деценија Андрићевог института, награде Веронезију и Халиловићу

У Андрићевом институту у Андрићграду данас поподне, на Видовдан, уручене су „Велике награде Иво Андрић“ италијанском писцу Сандру Веронезију за животне дело и песнику Енесу Халиловићу за најбољу књигу. Велики културни догађај, уручење награде чији су лауреати протеклих година били Матија Бећковић, Владимир Кецмановић, Душан Ковачевић, Захар Прилепин, Бора Ђорђевић, Ју Хуа, Горан Петровић, Рајко Петров Ного, Драгослав Михаиловић, Гузељ Јахина, Милован Данојлић, Петер Хандке, Јевгениј Водолазкин, Мирослав Максимовић круна је „Видовданских свечаности“ у Андрићграду. Данас поподне, на Видовдан, у галерији Андрићевог института отворена је изложба слика Милене Павловић Барили а наступио је и Градски женски хор „Барили“ из Пожаревца. Видовданске свечаности у Андрићграду и ове године организује Андрићев институт уз свесрдну помоћ Општине Вишеград и Хидроелектране. Андрићевим свечаностима у Андрићграду и ове године присуствовао је председник РС Милорад Додик који је уз захвалнсот Кустурици рекао да није било једноставно ни лако изградити Андрићев институт.

ДОКУМЕНТИ

Уговор о оснивању
Овде можете преузети Уговор о оснивању.
Статут
Овде можете преузети Статут и правилнике.
Извјештаји
Овде можете преузети извјештаје из претходних година.
Јавне набавке
Овде можете преузети информације о јавним набавкама.

АНДРИЋЕВ ИНСТИТУТ

Jавна установа Андрићев институт, основан 14. јуна 2013. Уговором о оснивању између Владе Републике Српске и Владе Републике Србије, као суоснивачима установе, бави се научноистраживачким радом у области друштвених и хуманистичких наука. У том смислу, Андрићев институт научној, академској и стручној заједници, као и широкој јавности, нуди један нови и цјеловитији концепт у истраживању, организацији, повезивању и промоцији различитих идеја и сазнања, у духу захтјева времена и окружења, кроз истраживачке пројекте, научне студије, публицистику, конгресе, конференције, симпозијуме, научне скупове, семинаре, округле столове, радионице, организацију едукативних, промотивних и других посебних догађаја, не само на простору Андрићграда, Републике Српске и Републике Србије, него и шире.

КОНТАКТ