НОВОСТИ
ГАЛЕРИЈА ЛУБАРДА
НАЈАВЕ

ПЕЧАТ ХУМАНИСТИКЕ

У јануару 2024. године је умро Франц Бекенбауер. Отишао је на дуго путовање у ноћ јунак многог младићства. Та чињеница није за потцењивање. Јер, како је писао Конрад Лоренц, богови којима смо се поклонили у младости остају наши заувек. Био је симпатичан човек, осмехнут, уљудан, отмен у својој атитуди, и успешно је крманио главним током светског фудбала, медија и новца. Ни у игри ни у животу није у њему било ничег од побуњеника. Успех је био његов заштитни знак: trademark.

Нисам видео да је неко на овој нашој („суверенистичкој“) страни коментарисао промене у НИН-у, па да ја то урадим.

Кука, запева и проклиње „грађанска Србија“ због НИН-а.  „НИН више не постоји“, смрачио се Иван Миленковић. „НИН, то је за мене пре свега морална категорија“, сетан је Драган Великић.  „Одувек је био једна врста слободарског часописа“, „пас чувар друштва од самовоље власти“, у жалости је Неда Тодоровић. За преузимање НИН-а чак каже да је „ударац на културно-цивилизацијску ситуацију у Србији“ (sic!).  

У једном од бројних тада уобичајених разговора професора Бранка Петрановића са нама млађим историчарима, 1990. године, а на тему еруптивног отварања питања судбине Југославије и Источне Европе изазваних рушењем Берлинског зида, рекао је: ’’Свет нас неће оставити на миру док не раздвоји два ока у глави (Србију и Црну Гору), а позлатили би нам друмове ако бисмо пристали да будемо Луксембург’’. 

Српска историографија, научна дисциплина која се негује на српским универзитетима и у институтима, налази се у стању слободног пада. Она као да више нема ничег заједничког са оним што је била у време својих великих утемељивача: Стојана Новаковића, Илариона Руварца, Љубомира Ковачевића, Михаила Гавриловића, Слободана Јовановића, Јована Радоњића, Станоја Станојевића, Владимира Ћоровића, Васиља Поповића, Николе Радојчића, Мите Костића и осталих српских историчара с краја 19. и из прве половине 20. века.

Говорећи о језичкој типологији српских романа друге половине XX вијека, Д. Јовић (1985:80)  ће за примјер модерног романа "који је у највећој мери структуриран у духу књижевне норме" навести роман Доротеј  Добрила Ненадића. "Готово да нема ту­мача Ненадићевог романа", вели А. Јовановић, "који није истакао лепоту ње­говог језика. О томе постоји општа сагласност. Све те оцене можда су најсажетије дате у наслову једног приказа лепо казивање.

У Вишеграду данас постоји црква Рођења Пресвете Богородице. Изграђена је након Аустро-угарске анексије Босне и Херцеговине 1878. године, у периоду од 1884. до 1886. године. Како се наводи, већинска муслиманска заједница се противила изградњи цркве у граду, нудећи локацију на Бан Пољу, што хришћани нису прихватили.

ОДЈЕЉЕЊА АНДРИЋЕВОГ ИНСТИТУТА

Одјељење за књижевност

Одјељење за српски језик

Одјељење за историју

Одјељење за филм и медије

Одјељење за османистику

Одјељење за друштвене науке

ВИДЕО ПОДКАСТ АНДРИЋЕВОГ ИНСТИТУТА

СВИ ВИДЕО СНИМЦИ>>

ДОКУМЕНТИ

Уговор о оснивању
Овде можете преузети Уговор о оснивању.
Статут
Овде можете преузети Статут и правилнике.
Извјештаји
Овде можете преузети извјештаје из претходних година.
Јавне набавке
Овде можете преузети информације о јавним набавкама.

АНДРИЋЕВ ИНСТИТУТ

Jавна установа Андрићев институт, основан 14. јуна 2013. Уговором о оснивању између Владе Републике Српске и Владе Републике Србије, као суоснивачима установе, бави се научноистраживачким радом у области друштвених и хуманистичких наука. У том смислу, Андрићев институт научној, академској и стручној заједници, као и широкој јавности, нуди један нови и цјеловитији концепт у истраживању, организацији, повезивању и промоцији различитих идеја и сазнања, у духу захтјева времена и окружења, кроз истраживачке пројекте, научне студије, публицистику, конгресе, конференције, симпозијуме, научне скупове, семинаре, округле столове, радионице, организацију едукативних, промотивних и других посебних догађаја, не само на простору Андрићграда, Републике Српске и Републике Србије, него и шире.

КОНТАКТ