У Андрићграду је, 15. марта 2014. године промовисан трећи број „Историјских свезака“ у издању Историјског одјељења Андрићевог института, који је тематски посвећен погрому Срба у Босни и Херцеговини и Хрватској после Сарајевског атентата. Историчар др Мирослав Перишић рекао је да је редакција у овом броју објавила извештаје српске штампе из јуна и јула 1914. године, који нуде прегршт информација о обрачуну са Србима, њиховим политичким, културним организацијама и Српском православном црквом у Босни и Херцеговини. Штампа је, по речима Перишића, значајан извор за сагледавање атмосфере страха за Србе која је завладала после Сарајевског атентата. „Срби су нападнути као вјерски и национални колективитет, без обзира на друштвени статус, старост и пол а органи власти су, како се то уочава из извора, дозвољавали насиље које се данима није смиривало“, истакао је Мирослав Перишић. У исцрпним извештајима ондашње српске штампе („Пијемонт“, „Браник“, „Новости“, „Трговински гласник“, „Слобода“, „Политика“) садржани су описи уништавања српске имовине, демолирања радњи и кућа, пљачкање, спаљивање српских застава, демонстрације мржње… Српска штампа је преносила и извештаје француске штампе која је упозоравала на недозвољив однос према Србима и Србији и критички писала о оскудним извештајима аустријске и мађарске штампе.

Трећи број „Историјских свезака“ доноси и два ауторска текста: „Прогони Срба у Босни и Херцеговини послије атентата у Сарајеву“, аутора мр Боривоја Милошевића и „Концентрациони логори (историја феномена масовне изолације)“, аутора др Горана Милорадовића.

На промоцији је истакнуто да ће Андрићев институт наставити да објављује „Историјске свеске“, чији је главни и одговорни уредник Емир Кустурица, и да су оне конципиране на начин да, уз ауторске текстове, у сваком броју доносе и поједине документе који скрећу пажњу на одређене недовољно познате или широј јавности непознате теме из историје Првог светског рата.

СРНА