Проф. др Александра Вранеш рекла је Срни да је на научном скупу о теми „Српска књижевност и Први свјетски рат“ успјешно остварена намјера организатора да се на основама савремених научних сазнања сагледа српска књижевност настајала током Великог рата и у поратном периоду.

Вранешова је навела да је ријеч о дјелима аутора који су били инспирисани дешавањима у вези са поводима, током или посљедицама Првог свјетског рата.

„Угледни посленици науке, културе и образовања на дводневном скупу у Андрићграду анализирали су поменуту тему у делима осведочених књижевних ауторитета, попут Андрића, Црњанског, Ћосића, Нушића, Растка Петровића, Вељка Петровића, Милана Кашанина, Пере Слијепчевића, Љубомира Симовића, али и оних којима теоретичари и историчари књижевности до сада нису посветили адекватну пажњу, попут Милована Војичића, Милоша Н. Ђорића, Миодрага Петровића“, појаснила је Вранешова.

Без обзира да ли је у питању роман, поезија, приповијетка, дневничка и мемоарска проза или новинске биљешке, каже она, критичку пажњу излагача заокупљале су семантичка, лингвистичка, политичка, етичка и естетска димензија дјела.

„О научној аргументованости и провокативности тема и приступа, поред већ објављеног зборника резимеа, сведочиће зборник радова који ће се појавити до краја године у новопокренутој едицији Научни скупови Одјељења за књижевност Андрићевог института“, истакла је Вранешова, додавши да је научни скуп, који је одржан 1. и 2. јула у Андрићграду, пратила и изложба о истој теми, коју је приредила Библиотека града Београда.

Вранешова је нагласила да је научни скуп одржан поводом 100 година од Видовданског атентата и почетка Првог свјетског рата, а у организацији Одјељења за књижевност Андрићевог института у Андрићграду, насталом на „честитој замисли и напорима Емира Кустурице да се слободи и љепоти умјетничког замаха, темељности и оригиналности научног истраживања поставе чврсти и можданик и насјеница“.

Говорећи о даљим плановима, Вранешова је најавила да ће Одјељење за књижевност Андрићевог института, поред научних конференција, развијати и друге пројекте битне за српску културу, самим тим и за свјетско књижевно насљеђе.

„Заједно са Филолошким факултетом Универзитета у Београду и Задужбином Иве Андрића у Београду, Одјељење за књижевност Андрићевог института треба да започне рад на приређивању и објављивању критичког издања Целокупних дела Иве Андрића, чему је основ дигитализована архива Андрићевих рукописа“, нагласила је Вранешова.

Према њеним ријечима, у плану Одјељења су и три едиције: Српски класици /започиње књигом Вукових текстова, приређивача Душана Иванића, Срби сви и свуда/, О српским класицима, Из књижевних архива, као и један научни часопис са међународним уредништвом.

СРНА – Татјана Парађина

Prof Dr Aleksandra Vraneš said to SRNA that at a scientific conference „Serbian literature and the First World War“ was successfully realized intention of the organizers that examination of Serbian literature appeared during the Great War and in the post war period was based on current scientific knowledge.

Vraneš said that it was about works of authors who were inspired by events related to the cause, course and consequences of the First World War.

„Prominent workmen of science, culture and education at the two-day meeting in Andrićgrad analyzed the aforementioned theme in the works of literary proved authorities, such as Andrić, Crnjanski, Ćosić, Nušića, Rastko Petrović, Veljko Petrović, Milan Kašanin, Pero Slijepčević, Ljubomir Simović, but also those to which theorists and historians of literature so far had not been given adequate attention, such as Milovan Vojičić, Milos N. Đorića, Miodrag Petrović,“ explained Vraneš.

She said that regardless whether it was a novel, poetry, short stories, memoirs and log or press notes, critical attention of exhibitors was preoccupied by semantic, linguistic, political, ethical and aesthetical dimensions of the work.

„About the scientific argumentation and provocative topics and approaches, in addition to the published Collection of summaries, will testify Collection of works which will appear later during this year in a newly launched edition of the Scientific Conferences of the Department of Literature of the Andrić Institute,“ said Vraneš, adding that the scientific conference, which was held on 1 and 2 July in Andrićgrad, was followed by an exhibition on the same subject, which was prepared by the Belgrade City Library.

Vraneš emphasized that the scientific conference held on the occasion of the 100th anniversary of Vidovdan’s (St. Vitus, 28th June) assassination and the beginning of World War II, and in the organization of the Department of Literature of the Andrić Institute in Andrićgrad, which was created on the „honest idea and effort of Emir Kusturica to lay a solid „Moždanik i nasjenica“ (a book by Vuk Karadžić) for the freedom and beauty of artistic momentum, thoroughness and originality and a scientific research.“

Talking about future plans, Vraneš announced that the Department of Literature of the Andrić Institute, besides scientific conferences, would develop and other projects essential to the Serbian culture, and therefore the world’s literary heritage.

„The Faculty of Philology, University of Belgrade, the Ivo Andrić Foundation from Belgrade and the Department of Literature of the Andric institute should begin work on the editing and publication of a critical edition of complete works of Ivo Andrić, for which will be used a digitized archive of Andric’s handwritings,“ said Vraneš.

According to her, the plan of the Department is to publish three editions: Serbian classics / begins with the book of Vuk’s texts, the editor is Dušan Ivanić, all Serbs and everywhere /, about Serbian classics, From the Literary Archives, as well as a scientific journal with an international editorial board.

SRNA – Tatjana Parađina