Oтворена изложба „Возови које смо волели“[:en]Exhibition “The trains that we loved” has been opened

05.12.2015

IMG_9275[2]

У оквиру  Међународне научне конференције „Железница, књижевност и филм“ свечано је отворена изложба фотографија под називом „Возови које смо волели“. Изложбу је приредио Жељко Јовановић а  пратећи текст изложбе као и сам избор фотографија  дело је Слободана Росића. Савремене фотографије снимили су Ратко Вранеш, Ксенија Росић и Соња Јовановић.

Изложба „Возови које смо волели“ је фотографска прича о  ускотрачној прузи и чувеном возу Ћири, његовом утицају на људску свакодневницу, и његов значај за експлоатацију шумског богатства, руда, изградњу аутопутева  у току рата…

Ћиром се сматрао воз уског колосека, али се временом тај израз проширио и на возове са парним локомотивама и на нормалном колосеку. Можда би права дефиниција Ћире била „возови које смо волели“ без обзира на ширину колосека. Сматра се да је појам Ћира настао на Солунском фронту на коме су српски војници у железничким јединицама тако звали малу француску војну железницу која је снабдевала I и II српску армију на линији фронта. Након демобилизације већина тих војника је нашла посао у Државним железницама Краљевине СХС и вероватно проширила овај назив на све узане пруге у новој држави.

Учесници Међународне научне конференције „Железница, књижевност и филм“ су се у  својим радовима бавили проучавањем  мотива железнице у књижевности и филму, а овом изложбом у Галерији Андрићевог института се може сагледати значај и моћ железница и возова који поседују мистериозну нит спајања и раздвајања.[:en]IMG_9275[2]

Today, as a part of the International Scientific Conference „Railways, literature and film,“ officially opened photo exhibition titled „The trains that we loved“. The exhibition prepared Željko Jovanović and the accompanying text of the exhibition as well as the selection of photographs is the work of Slobodan Rosić. Contemporary photographs captured Ratko Vraneš, Ksenija Rosić and Sonja Jovanović.

The exhibition „The trains that we loved“ is the photographic story of the railway line and the well known train Ćiro (informal steam locomotive), its impact on people’s everyday life, and its importance to the exploitation of forest resources, mining, highway construction during the war …

Ćiro was a name of a narrow-gauge train, but over time the meaning of the name has expanded to all trains with steam locomotives on normal track. Perhaps the true definition of Ćiro is „trains that we loved“ regardless of the width of the track. It is believed that the term Ćira appeared on the Salonika front, where the Serbian soldiers in train units so called small French military railway that provided I and II Serbian army on the front line. After demobilization most of these soldiers had found a job in the State Railways of the Kingdom of Serbs, Croats and probably spread this name on all narrow-gauge tracks in the new state.

Participants of the International Scientific Conference „Railways, literature and film,“ in their work dealt with the study of the motives of the railways in literature and film, and this exhibition at the Gallery of The Andrić Institute can be seen the importance and power of railways and trains who possess a mysterious thread of connection and separation.