Потресна судбина Краљевине Србије на странама лондонског ТајмсаStirring fate of the Kingdom of Serbia on the sheets of London’s “Times”

08.03.2015

Istorijske sveske 14

Фебруарски број Историјских свезака који је 8. марта 2015. године представљен у Андрићевом институту доноси пет прилога на 44 странице. Први прилог под насловом Лондонски Тајмс о Србији 1915, у преводу Маше Милорадовић, представља први од укупно три наставка колико ће бити објављено у Историјским свескама. Реч је о поглављу из 7. тома Тајмсове историје рата, објављене 1916. године, посвећеном потресној судбини Краљевине Србије, а чији садржај испуњавају описи стања крајем 1914. године, епидемије тифуса, великом повлачењу у Солун и бројним другим догађајима из 1915. године.

У већ редовној рубрици „Документа“, др Мирослав Перишић и Александар Марковић објавили су документа на тему Ратне избеглице. Први од објављених докумената је „Закон о помоћи невољнима у рату“ који је донела Народна скупштина Краљевине Србије 10. децембра 1914. Међу објављеним документима посебну пажњу завређује Извештај министра унутрашњих дела Љубомира Јовановића – председнику владе Николи Пашићу о избеглом становништву са подручја где су вођене борбе у јесен 1914. године. Крајем децембра 1914. министар унутрашњих дела је наследећи начин описивао драматично стање у Србији:

„Из Београда избегло је готово све становништво око 85.000 људи; из округа београдског склонило се 80.000 људи; у округу подринском који је бројао око 252.000 становника сво је становништво напустило своја огњишта; из округа ваљевског избегло је становника 107.000; из округа ужичког избегло је 75.000 становника; из округа рудничког избегло је 44.000 становника.

Од избеглог становништва нешто се вратило својим домовима и то највише до 315.000 становника. Остали су још по збеговима. Становништво које се вратило кућама нашло је ове делимично попаљене, делимично порушене и опустошене…“

У своја два прилога др Горан Милорадовић се бави српском пропагандом у Русији 1916. године и првим неуспелим покушајем стварања југословенске војске у Русији 1916. године. Садржајно посебно вредан пажње је до сада непознат извештај Александра Белића и Станоја Станојевића објављен у оквиру прилога о српској пропаганди у Русији 1916.

О доктору Едварду Рајану, припаднику добровољне америчке медицинске мисије у Србији, пише Бранко Богдановић. Едвард Рајан је личност која је оставила посебан траг у животу окупираног Београда у време Првог светског рата јер је он у том граду остао и преузео заштиту над војном и општом државном болницом после одлуке српске Врховне команде да српска војска напусти Београд.[:en]Istorijske sveske 14

The February issue of the “Historical Notebooks”, which has been presented today in the Andrić Institute, brings five contributions on 44 pages. The first contribution entitled London’s “Times” on Serbia in 1915, translated by Maša Miloradović, is the first of three parts of how much will be published in the “Historical Notebooks”. It is about the chapter from the seventh volume of The Times history of the war, published in 1916, dedicated to stirring fate of the Kingdom of Serbia, whose content is about the descriptions of the state at the end of 1914, an epidemic of typhus, a large withdrawal in Thessaloniki and numerous other events of 1915.

In the already regular column „Documents“, Dr. Miroslav Perišić and Aleksandar Marković published a document on the topic of War refugees. First of published documents is the „Act to help the ones in a trouble in the war“ adopted by the National Assembly of the Kingdom of Serbia on the 10th December 1914. Among the published documents special attention deserves report of the Minister of the Internal affairs, Ljubomir Jovanović – to the Prime Minister, Nikola Pašić about the refugees from the areas where there were fights in the autumn 1914. In late December 1914, the Minister of Internal Affairs in the following way described the dramatic situation in Serbia:

„From Belgrade have fled almost all the population of about 85,000 people; from Belgrade county have fled 80,000 people; from the region around the Drina River, with a population of around 252,000 inhabitants, all the inhabitants have left their homes; from Valjevo county 107,000 inhabitants have fled; from the district of Užice have fled 75,000 inhabitants; from Rudnik county have fled 44,000 inhabitants.

From the refugee population somewhat have returned to their homes, at the most 315,000 inhabitants. The others are still at the shelters. Individuals who have returned home have found partially burned, partially torn and ravaged houses… “

In its two contributions Dr. Goran Miloradović deals with Serbian propaganda in Russia in 1916 and the first unsuccessful attempt of the creation of the Yugoslav army in Russia in 1916. Substantially particularly noteworthy is so far unknown report by Aleksandar Belić and Stanoje Stanojević published within the contribution of the Serbian propaganda in Russia in 1916.

About Dr. Edward Ryan, a member of the American Voluntary Medical Mission in Serbia, writes Branko Bogdanović. Edward Ryan is a person who has left a special mark in the life of the occupied Belgrade during the First World War because he stayed in the city and took over the protection of the military and the General State Hospital after the decision of the Supreme Command of Serbian Serbian army to leave Belgrade.