ПРОМОВИСАН 20-ТИ БРОЈ ИСТОРИЈСКИХ СВЕЗАКА[:en]The twentieth issue of “Historical Notebooks” has been promoted

21.09.2015

IMG_8801[1]

У Андрићевом институту у Андрићграду јуче је промовисан 20-ти по реду број Историјских свезака.

Текстом др Боривоја Милошевића Редакција Историјских свезака посветила је дужну пажњу преминулом академику Милораду Екмечићу, једном од најплодотворнијих српских историчара у 20. веку. То је и први текст у 20. броју Историјских свезака. Колега Милошевић се пре свега као историчар млађе генерације, а потом и као историчар који је имао привилегију да упозна професора Екмечића и са њим разговара, осврнуо на животни пут и дело професора Милорада Екмечића, који је својим изузетно богатим  и тематски разуђеним историографским опусом оставио дубок траг и немерљив значај у историјској науци. Целокупно научно дело професора Екмечића карактерише изузетно разумевање историјских процеса у 19. и 20. веку од којих је разумевање појединих догађаја и процеса проистицало не само из посвећености сазнавању прошлости кроз неуморна, готово фанатична архивска истраживања и праћење резултата страних историчара, већ и из сопственог животног искуства. Животно искуство које историчар баштини у себи помаже бољем разумевању прошле стварности и времена у којем живи. Животни пут од Пребиловаца – места рођења, преко рада на универзитету до ангажовања у Српској академији наука и уметности, епоха Југославије и њен крвави крај као и последице краја епохе и распада државе, догађаји на Балкану и процеси у глобалним размерама, учинили су да професор Милорад Екмечић као историчар-савременик са изоштреном моћи запажања анализира, указује, опомиње и објашњава па чак и предвиђа опасности које се крајем 20. и почетком 21. века надвијају над простором Балкана, повезујући их са догађајима и процесима који теку на другим немирним тачкама у свету. Професор Екмечић је до последњих дана свог живота, као велики зналац националне историје и историје Европе и света, упозоравао на политике и путеве политика које Европу, свет и Балкан приближавају тачкама крајње неизвесности у погледу будућности. Посебан његов научни допринос чине студије о Првом светском рату, судбини Босне, Југославије и Балкана.

Други прилог у 20. броју Историјских свезака чини текст др Милета Бјелајца под називом “Промене према српској одговорности за Први светски рат деведесетих година“, који сумира а тиме и актуелизује проблем историографије која се последњих деценија преобразила у политичку пропаганду. Критички осврт на део стране историографске литературе и политичке тенденције у њој, настао је из вишегодишњег стручног праћења стране литературе и уочавања како се клатно једног дела стране историографије у току деведесетих година по други пут у 20. веку померало од науке ка произвољности мотивисаној политичким циљевима када је реч о српској одговорности за Први светски рат. Прилог је преузет из књиге колеге Бјелајца “1914-2014. Зашто ревизија. Старе и нове контроверзе о узроцима Првог светског рата“, објављеној 2014. године.

У овом броју Историјских свезака објављено је, за ову прилику наменски преведено, четврто и пето поглавље књиге Луја Леополда Томсона “Повлачење Србије (октобар-децембар 1915)“, који се у Србији налазио у својству члана савезничке санитетске мисије. Књигу је овај француски аутор писао на основу свог дневника вођеног на лицу места, пратећи збивања на српском ратишту, а објављена је 1916. године. Овај прилог у преводу и приређивачком напору Александре Тадић приближава српској историографији знања о Србији 1915. године у виђењима страних аутора.

Најзад, 20. број Историјских свезака доноси и пети наставак приређених докумената о српско-аустроугарским односима од 1874. до 1914. године у извештајима српског посланства у Бечу. У целини гледано, како у досадашњим тако и у будућим наставцима, реч је о сагледавању предисторије Првог светског рата из угла докумената који садрже значајне податке до којих су српски дипломатски представници у Бечу долазили у разговорима са представницима аустроугарских власти и дипломатским представницима великих сила који су се налазили у Бечу. Наведени извештаји су значајан извор за бројна питања, посебно она која се тичу односа бечког двора и великих  сила према Србији, српско-турским ратовима, економским питањима, проблему Босне и стратешким интересима великих сила на Балкану. Приређивач ових докумената је др Мирослав Перишић, а документа су из фондова Архива Србије.[:en]IMG_8801[1]

At the Andrić Institute, in Andrićgrad, yesterday was promoted the twentieth issue of “Historical Notebooks”.

With text by Dr Borivoje Milošević, Editorial of “Historical Notebooks” has devoted due attention to the deceased academician Milorad Ekmečić, one of the most fruitful Serbian historians in the 20th century. This is the first article in the 20th issue of historical volumes. Colleague Milošević, primarily as a historian of the younger generation, and then as a historian who has had the privilege to meet professor Ekmečić and talk to him, he looked back at the life and work of professor Milorad Ekmečić, whose extremely rich and thematically scattered historiographical work has had a profound track and immeasurable significance in the history of science. The entire scientific work of Professor Ekmečić is characterized by extremely understanding historical processes in the 19th and 20th centuries, of which the understanding of certain events and processes stemmed not only from commitment to learning about the past through tireless, almost fanatical archival research and monitoring the results of foreign historians, but also their own life experience. Life experience which a historian preserves in itself helps to a better understanding of reality and the last time in which he lives. Life path from Prebilovci – place of birth, through work at the university to work at Serbian Academy of Arts and Sciences, the epoch of Yugoslavia and its bloody end as well as the consequences of the end of an epoch and the country disintegrated, the events in the Balkans and processes on a global scale, have made professor Milorad Ekmečić, as a contemporary historian with overriding powers of observation analyzes, indicates, warns, explains and even predicts the danger that in the late 20th and early 21st century hangs over the area of ​​the Balkans, linking them with events and processes that are running on other troubled spots in the world . Professor Ekmečić until the last days of his life, as great connoisseur of the national history and the history of Europe and the world, warned of politics that Europe, the world and the Balkans was bringing closer to the ultimate points of uncertainty about the future. A special contribution are his scientific studies of the First World War, the fate of Bosnia, Yugoslavia and the Balkans.

The second text in the 20th issue “Historical Notebooks” is the text by Mileta Bjelajac entitled „Changes towards Serbian responsibility for the First World War in the nineties“, which summarizes and thus actualize the problem of historiography which in recent decades has transformed into political propaganda. Critical reflection on the part of the foreign historiographical literature and political tendencies in it appeared out of many years of professional monitoring of foreign literature and observation of how the pendulum of a part of foreign historiography during the nineties for the second time in the 20th century was slipping from science to arbitrariness motivated by political objectives concerning Serbian responsibility for the First World War. The text was taken from the colleagues Bjelajac’s book „1914-2014 Why audits. Old and new controversies about the causes of the First World War,“ published in 2014.

In this issue of “Historical Notebooks” is published, for this occasion translated, fourth and fifth chapters of book „The withdrawal of Serbia (October-December 1915)” by Louis Leopold Thompson, who was in Serbia as a member of the allied medical mission. This French author’s book is based on his diary which was written at the spot, following developments in the Serbian battlefield, and was published in 1916. This text is translated and prepared by Aleksandra Tadić and it approaches Serbian historiography the knowledge of Serbia in 1915, in how foreign authors saw it.

Finally, 20th issue of “Historical Notebooks” brings the fifth sequel of documents about Serbo-Austro-Hungarian relations between 1874 and 1914, from the reports of Serbian Embassy in Vienna. As up to now and also in the future sequels, the sequels are about looking at the historical background of the First World War from the perspective of documents containing important facts, Serbian diplomatic representatives in Vienna came to during the dialogues with the representatives of the Austro-Hungarian authorities and diplomatic representatives of the great powers that are based in Vienna. These reports are an important source for a number of issues, especially those concerning the relationship of the Viennese court and the great powers towards Serbia, the Serbian-Turkish wars, economic issues, the problem of Bosnia and the strategic interests of the big powers in the Balkans. The editor of these documents is Dr. Miroslav Perišić, and the documents are from the Archives of Serbia.