„Венац за оца“ Весне Капор представљен публици

11. јула 2019.

0C0A2446

У оквиру четвртог Сајма књига у Андрићграду, читалачкој публици представљен је роман „Венац за оца“ (СКЗ) Весне Капор, добитнице значајних књижевних награда: „Лаза Костић“, „Милош Црњански“, „Кондир Косовке девојке“. Приповедни венац од тринаест прича, узбудљив и лиричан, упориште проналази у наслеђу које су  за потоње ауторе оставили Милош Црњански и Растко Петровић, а о делу су говорили проф. др Милош Ковачевић и проф. др Михаило Шћепановић.

-Ова књига најбоље приличи Андрићевом граду, највише по језику којим је писана. Када о Андрићу мислимо, нећемо пропустити да уочимо вуковски језик, његово савршенство. Затим откривамо други пут српске књижевности на коме је Милош Црњански, пут на коме андрићевски смиреног казивања нема. Код Весне Капор наилазимо на комбинацију, на репрезентативно преплитање ова два магистрална пута српске прозе, где је овај други пут који припада писцу „Сеоба“ доминантнији – нагласио је Милош Ковачевић – У „Вечерњим новостима“ се недавно појавио интревју са Весном Капор под насловом „Само ми можемо да разумемо наша клања и орања“ и то је најбољи могући наслов. Реч је о алузији на књигу Милорада Екмечића о српском путу „клања и орања“. Екмечићу је посвећена једна од прича у „Венцу за оца“ насловљена „Господине мој“.

„Венац за оца“ Весне Капор, побудио је велико интересовање књижевне критике током селекције за награду „Меша Селимовић“, а према речима Радивоја Микића, „читаоцу најпре пада у очи необично ритмизована, изнутра сегментована реченица која личи на стих, а која нам открива да Весна Капор пише лирску прозу. Од тематике која се тиче односа међу ближњима, ауторка шири хоризонт свог приповедача и он захвата трагична искуства с краја прошлог века. Унутрашњи свет се преображава у судару са долазећим из социјално – историјске сфере, из драме општих размера“.

 

Scroll to Top