Научни скуп „Песништо Мирослава Максимовића” одржан у Андрићевом институту од 7. до 9. јула, донео је многе занимљиве тезе и нове погледе напесништво једног од најзначајнијих српских песника са краја 20. и почетка 21. века. Овај скуп је конципиран као књижевно-лингвистички, те су, стога, учествовали универзитетски професори, сарадници многих института и књижевни критичари који се одавно баве поезијом Мирослава Максимовића – једног од лауреата „Велике награде Иво Андрић” за животно дело. Учесници су своје тезе засновали на личним фасцинацијама везаним за песништво Мирослава Максимовића, па је тако било прилике чути нешто више о његовим београдским песмама, о општим поетичким аспектима Максимовићевог стваралаштва, фауналним мотивима у његовој поезији, о његовој раној лирици, ставовима у песничком језику, појмовима бола и слободе који су лајтмотиви Мирослава Максимовића, па до аутопоетичких поставки, али и обраћања самог лауреата на крају скупа.