„ВЕЛИКА НАГРАДА ИВО АНДРИЋ“ ЗА БОРУ ЧОРБУ И ЈУ ХУА[:en]“THE GRAND PRIZE IVO ANDRIĆ“ FOR BORA ČORBA AND YU HUA

24.01.2018

Београд - Андрићев институт - лауре

Музичар и пјесник Борисав Бора Ђорђевић и кинески писац Ју Хуа овогодишњи су добитници „Велике награде Иво Андрић“, коју трећу годину заредом додјељује Андрићев институт у Андрићграду.
Ову одлуку саопштио је на данашњој конференцији за новинаре у Београду жири који је радио у саставу предсједник Јован Делић и чланови директор Андрићевог института Емир Кустурица и књижевник Мухарем Баздуљ.

Ђорђевић је добио „Велику награду Иво Андрић“ за најбоље дјело објављено у Републици Српској и Србији за 2017. годину за књигу поезије „Пусто острво“, а Хуа за животно дјело за 2017. годину за његово цјелокупно прозно ставралаштво, поводом објављивања превода његова три романа код издавачке куће „Геополитика“ у Београду.

Награде ће лауреатима бити уручене у суботу 27. јануара са почетком у 11 часова у Андрићевом институту у Андрићграду.

Кустурица је рекао да је жири одлучио да се интернационализује „Велика награда Иво Андрић“, а круг потенцијалних лауреата прошири и ван словенског говорног подручја.

Према његовим ријечима, то је одлучено, не само зато што је Андрић био један од најпревођенијих свјетских писаца, него и зато што данас књижевне награде не могу да опстану ако се не сучељавају писци са више говорних подручја.

Он је нагласио да је значајно то што ће и у будућности жири уважавати писце са језичких подручја чије одредиште није културолошки и језички „заковано“.

„Добра вијест је да се Андрићево име веже за писце свих свјетских писама, а не само српског“, рекао је Кустурица.

Предсједник Управног одбра Андрићевог института Матија Бећковић навео је да је Ђорђевић написао неколико антологијских пјесама, а да је једна од тих „Погледај дом свој анђеле“ за млађе генерације била оно што је за његову генерацију истоимено дјело Томаса Волфа.

„Да није ништа друго написао, та песма би била довољна да му обезбеди место у врху српског песништва“, нагласио је Бећковић.

Он је, упоредивши значај стваралаштва Ђорђевића са радом америчког нобеловца музичара Боба Дилана, напомену да је Ђорђевић са наградом која носи име Иво Андрић у пракси добио двије нобелове награде.

Образлажући одлуку жирија, Баздуљ је рекао да се Ђорђевић, онако како је Југославија осамдестих година прошлог вијека била између Истока и Запада, налазио између књижевности и рокенрола.

„Књижевност је била у стању да пропитује политичке догме, док је рокенрол имао способност мобилазације маса“, рекао је он.

Према образложењу жирија, Ђорђевић је био један од највише двојице-тројице ондашњих пјесника са гитаром који је могао и једно и друго.

Цитирајући неколико стихова из познатих Ђорђевићевих пјесама, Баздуљ је указао на то да се поезија код њега брани гласним цинизмом испод којег се крије трагичан доживљај живота.

Одлуку жирија о додјели награде кинеском аутору образложио је Делић који је истакао да је ријеч о великом аутору који је преко својих преведених дјела постао познат и у српској књижевности.

Он је указао на блискост поетике кинеског писца са Андриђевом поетиком и додао да се и у Хуовим дјелима ствари посматрају из више углова.

„Иако долази са Далеког истока и пише о далекој земљи и њеним људима, Хуа ствара универзалну прозу која се прима и доживљава као присна и блиска“, наводи се у образложењу жирија.

Жири је навео да је Ју Хуа писац коме се вјерује и када прави неочекиване преокрете у вођењу сижеа, када води свог јунака од богаташа до сиромаха, па када га препишта стихији грађанског рата, и када срећног оца преображава и несрећника који губи обоје дјеце и жену, па онда и једину везу са овоземаљским животом – једино унуче, оставивши га самога и стара са једним волом да се бори за голи живот.

У образложењу одлуке да награда буде додијељена Ђорђевићу, жири је навео да је он на нивоу риме у стању да нас изненади римујући нешто што прије њега нико није, подсјећајући у томе на Душка Трифуновића.

„Он, као мало ко зна, да искористи туђу синтагму, туђи наслов, фразу вежћ скоро излизану и од ње направи пјесму која ће се од тад асоцијативно везати и за њега, ако не и најприје за њега“, истиче се, између осталог, у образложењу жирија.

„Велика награда Иво Андрић“ у јануару 2016. године додијељена је Матији Бећковићу за животни допринос српској књижевности, а Владимиру Кецмановићу за роман „Осама“ за најбољи роман на српском језику и то су били први добитници.

Прошле године Душан Ковачевић добио је награду за укупан животни допринос српској књижевности, а Захар Прилепин за прозно дјело које је имало снажан утицај на српску књижевност.

Срна[:en]Београд - Андрићев институт - лауре

Musician and poet Borisav Bora Đorđević and Chinese writer Yu Hua are the winners of the „The Grand Prize Ivo Andric“, which is awarded by the Andrić Institute in Andrićgrad for the third year in a row.

This decision was announced at today’s press conference in Belgrade by a jury composed of the president, Jovan Delić, and members: the director of the Andrić Institute, Emir Kusturica, and a writer, Muharem Bazdulj.

 

Đorđević received the „The Grand Prize Ivo Andric“ for the best work published in Republic of Srpska and Serbia for the year 2017 for the poetry book „The Deserted Island“, and Hua for the Lifetime Work for 2017 for his entire prose, on the occasion of publishing the translation of his three novels by the publishing house „Geopolitika“ in Belgrade.

 

The prize laureates will be awarded at the Andrić Institute in Andrićgrad on January 27th at 11 am.

 

Kusturica said that the jury decided to internationalize the „The Grand Prize Ivo Andric“, and spread the circle of potential laureates beyond the Slovene speaking area.

 

According to him, this was decided, not only because Andrić was one of the most prevalent world writers, but also because today’s literary awards can not survive if writers from multiple speaking areas are not confronted.

 

He emphasized that it is significant that in the future, the jury will appreciate writers from linguistic areas whose destination is not culturally and linguistically „pinned“.

 

„The good news is that Andrić’s name links to writers of all world letters, not just Serbian,“ said Kusturica.

 

President of the Board of the Andrić Institute, Matija Bećković said that Đorđević wrote several anthological songs, and that one of these „Look Homeward, Angel“ for the younger generations was what for his generation was the work with the same name by Thomas Wolfe.

 

„If he did not write anything else, that poem would be enough to secure him a place in the top of Serbian poetry,“ emphasized Bećković.

 

He compared the significance of Đorđević’s work with the work of the American Nobel Prize winner Bob Dylan, remarking that Đorđević with the award, named Ivo Andrić, practicly received two Nobel Prizes.

 

Explaining the decision of the jury, Bazdulj said that the same as Yugoslavia was in the 1980s between the East and the West, Đorđević was between literature and rock and roll.

 

„Literature was able to question political dogmas, while rock and roll had the ability to mobilize the masses,“ he said.

 

According to the jury’s explanation, Đorđević was one of the most two of the three guitar poets who could both both.

 

Citing several verses from the famous Đorđević’s songs, Bazdulj pointed out that poetry is defended by loud cynicism under which lies the tragic experience of life.

 

Delić explained the decision of the jury for awarding the Chinese author by pointing out that this was a great author who became famous in Serbian literature through his translated works.

 

He pointed to the similarity of the Chinese writer’s poetics with Andrić’s poetics and added that also in Hua’s works the things are viewed from several angles.

 

„Although he comes from the East Asia and writes about a distant land and the people, Hua creates a universal prose that is received and perceived as intimate and close,“ said the jury.

 

The jury stated that Jy Hua is a writer to whom he is trusted and when he makes unexpected turns in running the subject, when he runs his hero from the richness to the poverty, so when he overturns the civil war, and when he turns a happy father into an unfortunate man who loses his both children and his wife, and then the only connection with the earthly life – only the grandchild, leaving it alone and old with a single ox to fight for bare life.

 

In the explanation of the decision to award Đorđević, the jury stated that he at the level of rhymes was able to surprise us with rhyming something that no one before him had done, and in doing so he was like Duško Trifunović.

 

„He, as only a few ones who knows, uses someone else’s syntagm, a strange title, the phrase is almost sketchy and makes a song that will be associated with him from then on, if not only for him,“ emphasizes, inter alia, in the explanation of the jury.

 

„The Grand Prize Ivo Andrić“ in January 2016 was awarded to Matija Bećković for the lifetime contribution to Serbian literature, and to Vladimir Kecmanović for the novel „Osama“ for the best novel in the Serbian language, and that were the first winners.

 

Last year, Dušan Kovačević received the award for the overall lifetime contribution to Serbian literature, and Zakhar Prilepin for a prose work that had a strong influence on Serbian literature.