Одјељење за српски језик Андрићевог института  у Андрићграду званично је почело са радом 12. маја 2018. године одржавањем научног скупа „Иво Андрић и српски језик“ на коме је узело учешћа тридесет филолога из Србије, Црне Горе и Републике Српске. Руководилац  Одјељења је проф. др Милош Ковачевић, а секретар мср Милан Ружић.

Вишеструке су потребе условиле отварање Одјељења за српски језик, с циљем да то одјељење са, тада већ постојећим, Одјељењем за књижевност чини у оквиру Андрићевог института цјелину садржајно подударну Институту за српски језик и књижевност.

То је најприје неопходност  његовања и  одбране српског језика на свим просторима уједињеним српском културом, будући да  ни његовања ни одбране српског језика  не може бити без његовог научног истраживања. А продубљеног и системског научног истраживања тешко да може бити без постојања научних институција и њихових научних пројеката. То је посебно значајно за Републику Српску у оквиру које је и основан Андрићев институт. Општепознато је да Република Српска нема института за српски језик и књижевност, и да је он неопходан из бар три разлога. Прво, зато што српски језик нигдје није тако угрожен као у Босни и Херцеговини. Друго, што је болоњским процесима наука готово измјешта с факултета. Треће, што Бошњаци –  који на све начине желе наметнути тзв. босански као земаљски језик, као језик и Срба и Хрвата и Бошњака – већ имају институт, који се све више представља  као институт који изучава и покрива језичку проблематику цијеле Босне и Херцеговине, неријетко представљајући свијету фалсификате умјесто истина, као нпр. онај о „босанчици“ као посебном писму различитом од српске ћирилице, или онај о Повељи Кулина бана као документу писаном  „босанском језиком“ и још „босанчицом“, или онај да су сви који живе у БиХ језички  ближи тзв. босанском него српском језику и сл.  И на крају, један од битних разлога за оснивање института јесте и тај да је Република Српска, са источном Херцеговином као средиштем источнохерцеговачког дијалекта, који је  основица  цијелог  Вуков(ск)ог српског књижевног језика,  на неки начин предодређена да у њој буде институт за српски језик. Уосталом, нема ниједне земље на свијету, а посебно још ако је угрожен њен национални интегритет, да та земља нема институт за матерњи језик као базу изучавања и његовања властитог језика, посебно још ако је он, као српски, основни национални идентитетски критеријум.

Програмски је одређено да Одјељење за српски језик буде мјесто за провођење и потврђивање општесрпске језичке политике, право мјесто за општедруштвена лингвистичка истраживања, а самим тим и право мјесто за његовање и изучавање српскога језика и очувања ћирилице као српског националног писма. За остварење тих циљева планирана је и успостављена сарадња Одјељења са свим филолошким институцијама на српском језичком простору: најприје са свим катедрама или одсјецима српскога језика и књижевности на филолозофским и/или филолошким и педагошким факултетима у Србији, Српској и Црној Гори, потом са Институтом за српски језик САНУ, Матицом српском, Вуковом Задужбином, Српском књижевном задругом, Одбором за стандардизацију српскога језика, друштвима за српски језик и књижевност Србије и Републике Српске.

Та сарадња подразумијева прије свега учешће у освјетљавању актуелних а неријешених општесрбистичких питања. А та питања Одјељење за српски језик освјетљава расправама на  организованим научним скуповима  позивног типа. На сваки од скупова позивају се најзначајнији српски филолози којима је то (нај)ужа научна област интересовања. А резултати тих скупова постају доступни јавности објављивањем у зборницима које Андрићев институт издаје. Будући да су резултат рада за дату област најпозванијих србистичких посленика, дати зборници постају основ за покретање ширих филолошких истраживања, или представљају прве шира освјетљења појединих србистичких тема.

Oд три стална научна скупа – скупа које се сваке године одржавају поводом исте опште теме и у истом временском периоду –  то понајбоље потврђује онај чисто лингвистички, који је посвећен језичким јединицама појединих лингвистичких нивоа српскога језика. То је октобарски лингвистички скуп са општом темом: „Актуелна питања србистике“. До сада је  одржано пет скупова посвећених актуелним питањима: 1) правописа српског језика (2018), 2) фонетике и фонологије српског језика (2019),  3) морфологије и творбе р(иј)ечи српскога језика (2020), 4) лексикологије и лексикографије српскога језика (2021), и 5) морфосинтаксе српскога језика (2022), док ће 2023. године бити одржан скуп Актуелна питања синтаксе реченице српскога језика.  Скуп о правопису организован је у сарадњи с Матицом српском и Одбором за стандардизацију српског језика и први је скуп од распада СФРЈ посвећен правописним питањима код Срба, а директно је допринео одлуци Матице српске о покретању поступка за темељну дораду садашњег правописа српскога језика. Остала четири скупа такође су први скупови посвећени проблематици појединих лингвистичлких дисциплина не само код Срба него и на ширем бившем српскохрватском језичком подручју, и без уважавања њихових резултата, презентованих у зборницима, тешко се може и замислити будућа научна и граматичка анализа српскога језика.

Октобарски чисто лингвистички скуп завршни је стални, континуирани скуп Одјељења за српски језик, док је  први стални скуп филолошко културолошки, који се сваке године одржава у мају, па се може звати мајски филолошки  скуп, са тематиком пројекта Одјељења за српски језик: „Значај српског језика за очување српског културног идентитета“. У оквиру тог пројекта до сада је одржано такође  пет скупова: 1) Иво Андрић и српски језик (2018), 2) Српска књижевност као основа српског језика (2019), 3) Хљеб у српском језику, књижевности и култури (2020), 4) Молитва између језика, књижевности и културе (2021), 5) Мајка у српском језику, књижевности и култури (2022), док ће 2023. године бити одржан скуп: Отац у српском језику, књижевности и култури. Треба ли рећи да је већина тема први пут вишеаспектно освијетљена, уз уважавање лингвистичких, књижевних и културолошких критеријума.   Радови и са мајског и са октобарског научног скупа објављују се у библиотеци „Научни скупов“ Одјељења за српски језик. Досад је објављено осам зборника са скупова одржаних до 2021. године, док ће се два зборника са прошлогодишњих скупова објавити до октобарског Сајма књига.

Мајски је почетни, октобарски завршни, а јулски средишњи стални скуп Одјељења за српски језик. Ако је мајски скуп филолошко културолошки, октобарски чисто лингвистички, јулски скуп је књижевно-лингвистички. То је скуп, који Одјељење за српски језик у сарадњи са Одјељењем за књижевност, организује о добитнику „Велике награде Иво Андрић“. До сада је одржано шест скупова: 1) Језик, књижевност, музика: поезија и музика Боре Ђорђевића (2018), 2) Матија Бећковић у поетолошким и стилистичким анализама (2019), 3) Књижевно стваралаштво Горана Петровића (2019), 4) Драмско стваралаштво Душана Ковачевића (2020), 5) Књижевно стваралаштво Драгослава Михаиловића (2020), 6) Стваралаштво Милована Данојлића: поезија, проза, есејистика (2021), док ће ове 2023. године бити одржана два скупа, први у априлу о Владимиру Кецмановићу, који је био добитник 2015. године, и други у јулу о Мирославу Максимовићу, добитнику Велике Андрићеве награде за 2022. годину. Досад  су у библиотеци „Добитници Андрићеве награде“ штампани зборници са шест наведених досад одржаних скупова. Иако су  о већини добитника и пре ових андрићградских одржавани научни скупови, зборници са скупова у Анрићграду јединствени су и по томе што у је у њима готово равномјеран број књижевних и лингвостилистичких анализа. Томе су два разлога. Први, што је организатор скупова Одјељење за српски језик, и други – важнији –  што се показује да су књижевна дјела највећих српских књижевника најмање освјетљавана са језичког и језичкостилског аспекта.

Осим та три научна скупа у посљедње три године Одјељење за српски језик успоставило је сарадњу са Филолошко-уметничким факултетом у Крагујевцу, са којим је суорганизатор научних скупова на различите теме из тематике „Књижевно-лингвистичко-културолошке хумано(по)етике“. То је четврти, новембарски скуп Одјељења за српски језик. Досад су одржана два скупа (2021. и 2022. године), а из штампе је (2022) изашао зборник са првога скупа: Цвеће: еко(по)етика у књижевности, језику и уметности. За ову 2023. годину тема скупа биће: Добри, нормални, поштени, пожртвовани.   

Уз поменуте библиотеке „Научни скупови“ и „Добитници Андрићеве награде“, у којима се штампају резултати истраживача учесника научних скупова, Одјељење за српски језик покренуло је већ у првој години свог постојања и библиотеку знаковитог наслова: „Знамен србистике“. У њој се штампају књиге са лингвистичком србистичком тематиком.  Библиотеку „Знамен србистике“ отварила је књига руководиоца Одјељења, чији наслов на најбољи начин одражава примарни научни циљ самога Одјељења за српски језик: Борба за ћирилицу и српски језик.  У плану Одјељења је да се сваке године у оквиру ове библиотеке штампају двије или три књиге српских лингвиста. До сада је, уз наведену „отварачку“ књигу библиотеке, штампано још 10 књига: Екскламативне конструкције у српском језику Миланке Бабић (2019); Стилске доминанте српских прозних писаца Милоша Ковачевића (2019); Микротопонимија Романије Божице Кнежевић (2020); Текстеме као стилске доминанте у поезији Новице Тадића Соње Миловановић (2020); Поезија у стилистичком кључу Милоша Ковачевића (2020); Синтакса прилошких израза Илијане Чутуре (2021); Језичко-стилски огледи из србистике Веселине Ђуркин (2021);  Осам вијекова српског језичког идентитета (од Светог Саве до Иве Андрића) Биљане Самарџић (2022); Језик српске прозе Александра Милановића (2022), и Поетизми и прозаизми (лингвистилистички поглед на језик српских писаца) Милке Николић (2022). За 2023. годину планирано је штампање још три србистичке језичке и/или лингвостилистичке књиге.

Научни скуп „Иво Андрић и српцки језик“ (12–13.05.2018.)

Научни скуп „Језик, књижевност, музика – поезија и музика Боре Ђорђевића“ (07.07.2018.)

Научни скуп „Актуелна питања српскога правописа“ (13.10.2018.)

Научни скуп „Књижевно стваралаштво Матије Бећковића у поетолошким и стилистичким анализама“ (20-21.04.2019.)

Научни скуп „Српска књижевност као основа српског језика“ (11-12.05.2019.)

Научни скуп „Књижевно стваралаштво Горана Петровића“ (07-09.07.2019.)

Научни скуп „Актуелна питања фонетике и фонологије српскога језика“ (13.10.2019.)

Научни скуп „Драмско стваралаштво Душана Ковачевића“ (24-26.04.2020.)

Научни скуп „Књижевно стваралаштво Драгослава Михаиловића“ (03-05.07.2020.)

Научни скуп „Хљеб у српском језику“ (02-04.10.2020.)

Научни скуп „Актуелна питања морфологије и творбе ријечи српскога језика“ (09-11.10.2020.)

Научни скуп „Молитва између језика, књижевности и културе“ (08.05.2021.)

Научни скуп „Стваралаштво  Милована  Данојлића – поезија,  проза  и  есејистика“ (02-04.07.2021.)

Научни скуп „Актуелна питања лексикологије и лексикографије српског језика“ (08-10.10.2021.)

Научни скуп „Цвеће: еко(по)етика у књижевности, језику и уметности“ (12-14.11.2021.)

Научни скуп „Мајка у српском  језику, књижевности и култури“ (06-08.05.2022.)

Научни скуп „Актуелна питања морфосинтаксе српског језика“ (07-09.10.2022.)

Научни скуп „Књижевно-лингвистичко-културолошка хумано(по)етика: Добар – лош, зао (Злобници, зликовци, чудовишта, психопате)“ (11-13.11.2022.)