У сали „Иво Андрић” Београдског сајма, а у склопу Међународног сајма књига, данас је одржана промоција издања Андрићевог института. О књигама су говорили уредници и сарадници одељења за српски језик, друштвене науке, историју и књижевност.

Публикације Одељења за српски језик:

Проф. др Милош Ковачевић, руководилац наведеног одељења, нагласио је да је зборник „Брат и сестра у српском језику књижевности и култури” значајан по својој разнообразности, а занимљиви су са аспекта испитивања српских писаца на нивоу лингвистичке и књижевне анализе. Ковачевић је рекао да је можда најзначајнији рад компаративна анализа Данка Шипке којим се затвара зборник.

„Књижевно стваралаштво Енеса Халиловића” заједничка је публикација Одељења за српски језик и Одељења за књижевност посвећена добитнику „Велике награде Иво Андрић”. Више радова у зборнику припало је Халиловићевој прози, него поезији, а значај овог скупа, па самим тим и зборника, јесте интердисциплинарни принцип изучавања рада наведеног лауреата.

„Актуелна питања историје српског језика” зборник је који се састоји од 19 реферата и ово је сасвим сигурно најреферентнији скуп, па самим тим и зборник, посвећен историји српског језика. Аутори су анализе проводили на корпусу различитих периода у развоју српског језика и по питању решених питања у оквиру наведене области понудили конкретна решења.

У оквиру библиотеке „Знамен србистике”, штампане су три публикације. У питању су књиге Мирјане Кубурић Мацуре „Кроз језик и стил српског романа”, Тање Танасковић „Лексика Драгослава Михајловића” и Јасмине Дражић „Речи са маргине”.

Ковачевић је напоменуо да је овогодишњи часопис ЛИК вероватно најобимнији до сада и доноси друштвену стварност преломљену кроз књижевност, социологију, језик и културу.

Публикације Одељења за књижевност:

Публикације овог одељења представио је др Владимир Димитријевић.

Књига Зорана Милутиновића „У недостатку воље и знања”, по речима Димитријевића, остварује велики допринос полемичкој литератури. Милутиновић великом прецизношћу спасава белетристику из канџи идеологије. Аутор показује како роман не може бити судски процес који преиспитује веродостојност сведока.

Зборник „Како предавати књижевност у доба Четврте индустријске револуције” још једно је од издања Одељења за књижевност. Ова публикација даје велики допринос ношењу са огромним изазовима у образовању данашњих генерација и раскораку између културолошких, језичких и генерацијских раскорака. У питању су искуства људи из праксе што је јако важно, нарочито што се тиче борбе са вештачком интелигенцијом коју ђаци све више користе.

Проф. др Слободан Антонић, руководилац Одељења друштвених наука, прво је представио књигу „Име Републике Српске” Мића Резничека. Књига разматра која су све имена била понуђена као решење, зашто нису или јесу прихваћена, али књигом је обухваћена и целокупна законска норма везана за дефинисање, тада новонастале, државе.

Друга је књига „Арапско пролеће: Корак уназад” Дејана Радиновића која се бави обојеним револуцијама и њиховим последицама, па чак и оправданостима и сасвим сигурно ће у оквирима социологије постати незаобилазна у складу са данашњим дешавањима.

Трећа је књига Владимира Умељића „Избијање Искре из камена” која представља сакупљене анализе аутора у оквирима геополитике и далеко ширег поља, а објављиване на порталу Искра и другим местима.

„Заветни народи у светској историји: Срби на прелому епоха” је зборник који због своје истинитости није можда могао ни бити објављен игде друго осим у Андрићевом институту.

Други зборник је „Србија у доба СФРЈ: Друштво и књижевност” и бави се расветљавањем свих могућих аспеката тадашњег друштвеног уређења и његовог утицаја на књижевност.

Др Мирослав Перишић, руководилац Одељења за историју представио је књигу „Велики отаџбински рат” Алексеја Исајева и Артјома Драбкина заједно са њеном рецензентом Алексеја Тимофејева. Тимофејев тврди да ново дело о старој теми не може настати без нових извора, а ова књига настала је на новим изворима. У питању су приче ветерана Другог светског рата испричане деведесетих година које су аутори помно сакупљали у то време. Други извор било је отварање архива и досијеа везаних за Други светски рат.

Академик Љубодраг Димић изјавио је да је његова књига„Срби и Југославија: Изгубљени век” настала на подстицај Емира Кустурице након предавања које је академик Димић одржао у Андрићевом институту. Та књига је покушај да се разјасне догађаји и објасне подстицаји и да се читаоцима изнедри одговор на три питања зашто, како и због чега се све догодило у Југославији. Ово је покушај да се суд о прошлости на основу личног искуства и приче интелектуалаца и лажних интелектуалаца сруши и добије објективни, пре свега научни суд о времену које је тема ове књиге.

Овогодишњи 52. број Историјских свезака доноси отворен је текстом Матије Бећковића о Иви Андрићу објављеном у каталогу изложбе „Иво Андрић и Италија: документа”. У наставку следи обиман интервју академика Љубодрага Димића, а затим је друга половина часописа посвећена разним историографским анализама написаним од стране чувених историчара, сарадника Андрићевог института.

Милан Ружић