Заиста, сви ми каткада умемо да напишемо или да обезбедимо „пријатељске рецензије“. Али, сви ми тачно знамо и када су оне искључене и када се морамо строго придржавати формалних захтева – код избора у звање, поготово кад очекујемо неке проблеме, или код конкурисања за средства код Министарства за науку.

У Скупштини су 3. децембра усвојене измене Закона о уџбеницима. Влада је посланицима послала предлог закона по коме државно предузеће штампа уџбенике за седам предмета (српски, историју, географију, свет око нас, природу и друштво, ликовно и музичко). Али, онда је та иста влада, током скупштинске расправе, на свој сопствени предлог изнела амандмане, преко којих је оних седам предмета свела на два (историја и географија; члан 7 ст. 2).

Реторика о борби с „обојеном револуцијом“ у Србији није само пропаганда власти. Као што смо већ раније објаснили, власт се заиста понаша као да има посла с обојеном револуцијом, и јамачно је уверена како је захваљујући управо таквом поступању преживела грдосијски збор 15. марта и ескалацију насиља након Видовданског митинга. 

Од Видовданског протеста кренуло се с нападима на „неутралне“. Као да је опадање бројности учесника протеста требало да се надокнади притиском на неутралне да се и они прикључе.

„Неутрални сте? Сви су вам исти? Не подносите Вучића, али не миришете ни опозицију? Погледајте овај видео и још једном добро размислите о свему“, гласи наслов чланка на Novoj S. Ту се затим каже:

„Политичко-друштвено `семе раздора` последњих година („година“? – С. А.) су неутрални грађани Србије. Њихова идеологија је да нису ни на једној, ни на другој страни политичког спектра. Наводно, они су објективно неутрални. … Због тога су студенти у блокади, по ко зна који пут, објавили видео под називом `Мирно спавај свете, не туку твоје дете`, алудирајући управо на `неутралце`“.

Блокаде су прекинуте, после више од пет месеци, у Студентском културном центру и Културном центру Београда. Хоће ли све да се врати на старо, или ће нешто да се промени?

Дипломирао је 1982. године и магистрирао 1988. године на Факултету политичких наука на тему Прилог критици историјског материјализма као филозофије историје. Докторску дисертацију на тему Теоријско-методолошки проблеми изучавања еволуције предграђанских друштава израдио је и одбранио на Одељењу за социологију Филозофског факултета у Београду 1995. године, где предаје општу социологију, теорије моћи и савремене политичке теорије.

Једини начин трајнијег демократског разрешења садашње политичке кризе је ресетовање нашег политичког система – увођење гласања за посланике, уместо за странке. О томе сам исцрпније писао овде, а сада ћу нешто да кажем о томе како би до тога могло да се дође.

После насиља у скупштини, протеклог уторка, многи су рекли да је тиме наш парламентаризам дотакао дно. Наравно, за то није крива само опозиција, већ је то учинак и вишегодишњих злоупотреба од стране режима.

За ову власт често се каже да је „стабилократија”, али после 1. новембра она то више није. Део друштва захватила је грозница промене, а као једно од главних решења истиче се „прелазна влада”, која би припремила „слободне и поштене изборе”.

Међутим, и најслободнији и најпоштенији избори не би донели готово никакву позитивну промену ако би остао садашњи изборни систем. Он је и осмишљен тако да Србијом, шта год да се догоди, наставља да влада страначко-лидерска олигархија, а не Народна скупштина.

Уочи градских избора у Новом Саду, поставило се питање да ли можда оживљава војвођански сепаратизам?

У уједињеној опозицији, која се налазила на месту 11 гласачког листића у Новом Саду, била је и Лига социјалдемократа Војводине – ноторна сепаратистичка странка (о којој сам детаљно писао овде 215-217). Због тога је премијер и могао за ову листу да иронично каже како је „суштински њихов кандидат Грухоњић“.

Реформу образовања у Србији, након 5. октобра 2000, можемо сликовито представити као транзицију из система који производи одговорну националну елиту, као и модернизацијски квалификовану средњу класу, у систем обуке и социјализације „помоћног становништва“ – које је планирано да обавља само рутинске, полуквалификоване и услужне послове за центар светског капиталистичког система.