Још је Доситеј Обрадовић писао да се „Србљи по различитим краљевствам и провинцијам различито називају: по Србији Србијанци, по Босни Бошњаци, по Далмацији Далматинци, по Херцеговини Херцеговци и по Црној Гори Црногорци”, али су сви они „у своме истом рођеном језику и народу”.
У једном од бројних тада уобичајених разговора професора Бранка Петрановића са нама млађим историчарима, 1990. године, а на тему еруптивног отварања питања судбине Југославије и Источне Европе изазваних рушењем Берлинског зида, рекао је: ’’Свет нас неће оставити на миру док не раздвоји два ока у глави (Србију и Црну Гору), а позлатили би нам друмове ако бисмо пристали да будемо Луксембург’’.
У суботу је у Охриду председник Србије рекао да, премда он „ништа није потписао“, „некакав договор је постигнут“.
јај витража – у септембру 2019. године – на великој катедралној цркви у Чикагу, протестантској или католичкој, може да завара. Јер, светло припада стамбеној згради која се налази унутар цркве. Она је настала куповином цркве: и само је спољашњост цркве морала остати иста.
У Вишеграду данас постоји црква Рођења Пресвете Богородице. Изграђена је након Аустро-угарске анексије Босне и Херцеговине 1878. године, у периоду од 1884. до 1886. године. Како се наводи, већинска муслиманска заједница се противила изградњи цркве у граду, нудећи локацију на Бан Пољу, што хришћани нису прихватили.
Када је Ужице добило статус града у Отоманској империји, колика је била посада Ужичке тврђаве под турском влашћу и какво је наоружање имала..? Како се кретао број и структура становништва од 1478. до 1530. године..?
Вишеград је настао у Босанској краљевини у Земљи Павловића, која је тако названа по кнезу Павлу Раденовићу (? –1415). Успон кнеза Павла почео је након смрти краља Твртка I 1391. године. Кнез Павле је знатно проширио породичне поседе у Врх Босни и Прачи. Ојачао је и изградио низ утврђења, па је поред престоног града Борача, имао јака упоришта као што су Ходидјед, Павловац (Прача) Бродар, Хртар и Добрун.
Европску историју су одредиле империје. Све су настале на насиљу, а крајем 19. и почетком 20. века спремност да се оно поново примени добијала је на свом историјском убрзању. Ипак, све до 1914. империје су се уздржавале од покретања војски једна против друге.
Није ретко чути да људи живе за идеје. Доскора није било ретко да су људи умирали због идеја. Идеје као да су у вези са граничношћу људске ситуације. Откуда то? Живот идеја чудно је сплетен са животом у идеји, свесним опточавањем живота идејом.
У врелини летњег дана, на опустелом градском булевару, док су ретки пролазници настојали да се што брже склоне са сунчаног тротоара, тролејбус је возио троје људи. На удаљеним седиштима, међусобно непознати, деловали су потпуно несвесни иког око себе и неповезани ни у судбинама ни у мислима.